Vlada smanjila akcize kao odgovor na poskupljenje nafte, interni mehanizmi ključni za stabilnost privrede
Srbija se suočava sa izazovima na globalnom energetskom tržištu, gde su cene nafte i derivata značajno porasle usled složenih geopolitičkih okolnosti. Kao odgovor, Vlada Srbije je reagovala smanjenjem akciza, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović naglašava da je upravo primena internih mera ključna za očuvanje ekonomske stabilnosti zemlje.
Prema rečima Slobodana Aćimovića, aktuelni rast cena energenata na svetskom tržištu direktno utiče i na domaće prilike, zbog čega je država bila prinuđena da interveniše kroz fiskalne instrumente. Smanjenje akciza na naftu i njene derivate ima za cilj ublažavanje pritiska na privredu i građane, posebno u trenutku pojačanih globalnih tenzija koje remete tokove snabdevanja i povećavaju volatilnost cena.
Aćimović ističe da su pored globalnih, prisutni i unutrašnji energetski izazovi, zbog kojih je nužno da Srbija koristi sopstvene regulatorne i fiskalne alate. On napominje da, iako globalni faktori nisu pod kontrolom domaće politike, na njih je moguće odgovoriti samo internim merama, kao što su prilagođavanje poreske politike i podrška domaćoj proizvodnji.
U analizi trenutne situacije, profesor konstatuje da je smanjenje akciza direktna posledica potrebe da se ublaži udar na domaće tržište koji dolazi iz inostranstva. “Srbija može da odgovori na globalne poremećaje isključivo internim merama”, navodi Aćimović, uz napomenu da su fiskalne intervencije najučinkovitiji način za zaštitu nacionalne ekonomije u uslovima međunarodne nestabilnosti.
On podvlači da je važno nastaviti sa praćenjem svetskih trendova, ali i jačati otpornost domaćeg tržišta kroz unapređenje energetske efikasnosti i diverzifikaciju izvora snabdevanja. Time bi Srbija povećala svoju fleksibilnost i kapacitet da odgovori na buduće šokove, uz održavanje makroekonomske stabilnosti.
Zaključuje da će dalji razvoj situacije na globalnom energetskom tržištu zahtevati kontinuirano prilagođavanje i brze domaće reakcije, a fiskalna politika ostaje najvažniji instrument za očuvanje ekonomske stabilnosti u uslovima povećane neizvesnosti.
