Pad akciza donosi privremeno olakšanje, dizel za poljoprivrednike povoljniji, ali budžet pod pritiskom zbog globalne energetske krize
Vlada Srbije odlučila je da smanji akcize na gorivo za 61 odsto, što je omogućilo da cena benzina u narednih sedam dana iznosi 188 dinara, a dizela 212 dinara po litru. Ova mera, sprovedena u uslovima globalne energetske krize, ima za cilj da ublaži pritisak na građane i privredu, dok stručnjaci upozoravaju da je reč o privremenom rešenju koje zavisi od daljih kretanja na međunarodnom tržištu nafte.
Energetski stručnjak Željko Marković ističe da je sniženje akciza za 60 odsto dovelo do smanjenja cene goriva za 30 do 40 dinara po litru. Iako je razlika u cenama u odnosu na ostatak Evrope i dalje značajna, prostor za dodatna pojeftinjenja gotovo da ne postoji. Marković naglašava da ovakve mere “kupuju vreme” i da njihova održivost zavisi od stanja na svetskom tržištu nafte i fiskalnih mogućnosti države.
Iz Privredne komore Srbije ukazuju da će smanjenje akciza imati visok trošak za javne finansije. Bojan Stanić iz PKS-a navodi da bi, ukoliko se situacija sa visokim cenama goriva produži na više nedelja ili meseci, mogao biti potreban rebalans budžeta kako bi se uskladili prihodi i rashodi. Deficit, koji je za ovu godinu planiran na 3 odsto BDP-a, mogao bi da poraste, ali Stanić ocenjuje da neće biti ugrožen međunarodni kreditni rejting Srbije, jer je reč o eksternom, a ne unutrašnjem šoku.
Pored smanjenja akciza, država je produžila zabranu izvoza naftnih derivata i povukla deo goriva iz robnih rezervi kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja. Prema Markoviću, ove mere su ključne u kriznim uslovima, ali upozorava da rezerve treba koristiti racionalno dok god Rafinerija u Pančevu funkcioniše normalno.
Posebne mere uvedene su i za poljoprivrednike, kojima će dizel biti dostupan po povoljnijim uslovima, u cilju smanjenja rasta troškova proizvodnje i očuvanja konkurentnosti sektora. Stanić napominje da su poljoprivrednici najranjiviji deo lanca snabdevanja i da je njihova podrška ključna za stabilnost tržišta hrane.
U Evropi i regionu primenjuju se različite mere za ublažavanje efekata energetske krize, od ograničenja brzine do doziranih isporuka goriva. Stručnjaci ocenjuju da će kriza potrajati, a održivost domaćih mera zavisiće od daljih kretanja na globalnom tržištu i kapaciteta državnog budžeta.
Source: https://bif.rs/2026/03/koliko-dugo-srbija-moze-da-drzi-cene-goriva-pod-kontrolom/