Hidroelektrane pokrivaju dodatnih 10 teravat sati, dok solarna energija efektivno radi 1.350 sati godišnje; stručnjaci upozoravaju na visoke troškove obnovljivih izvora i politički uticaj
Energetski sektor Srbije suočava se sa ozbiljnim izazovima u pogledu samostalnog odlučivanja i očuvanja strateških interesa, pokazuju zaključci sa skupa „Društveni interesi i preporučeni koraci u polju energetike“, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). Prema podacima iznetim na skupu, Srbija godišnje proizvodi 23 teravat sati električne energije iz uglja i 10 teravat sati iz hidroelektrana, dok su potencijali za dodatnu proizvodnju iz hidroelektrana procenjeni na još sedam teravat sati, pod uslovom međunarodne saradnje sa susednim državama.
U oblasti obnovljivih izvora, solarne elektrane u Srbiji efektivno proizvode električnu energiju samo oko 1.350 sati godišnje od ukupno 8.760 sati, dok vetroelektrane dostižu između 2.500 i 2.800 sati efektivne proizvodnje, zavisno od lokacije. Termoelektrane su, nasuprot tome, aktivne između 6.500 i 7.000 sati godišnje. Stručnjaci upozoravaju da cene izgradnje solarnih i vetroelektrana u Srbiji dostižu dva do 2,5 puta više od preporuka vodećih svetskih agencija, što dodatno opterećuje energetsku tranziciju.
Na konferenciji je istaknuto da su ključna preduzeća u energetici podeljena po interesnim linijama, što onemogućava efikasno sprovođenje strategije usmerene na građane. Bivši direktor EPS-a Miroslav Tomašević naglasio je da je Srbija preuzela obavezu da do 2030. godine smanji emisiju ugljen-dioksida za 33% u odnosu na 1990, ali da postoji ozbiljna dilema kako nadomestiti proizvodnju iz termoelektrana. Takođe, naglašeno je da su potrebni skladišni kapaciteti i baterijski sistemi za solarnu energiju, a Srbija još nema adekvatnu regulativu za „kritične minerale“ koje takvi sistemi zahtevaju.
Učesnici skupa su ocenili da je neophodno da država zadrži vlasništvo i usklađeno upravlja ključnom infrastrukturom u energetici, kako bi se očuvali dugoročni društveni interesi, a ne interesi uskih političkih i poslovnih grupa. Takođe, ukazano je da preuzimanje stranih strategija bez kritičke analize može dovesti do neusklađenosti sa realnim mogućnostima i potrebama Srbije. Prema ocenama sa skupa, u procesu usklađivanja sa Zelenom agendom Evropske unije, potrebno je izbeći greške koje su se već pokazale u evropskoj praksi, poput prevelikog oslanjanja na energiju iz biomase i naglog rasta troškova energije.
Source: https://bif.rs/2026/03/energetski-suverenitet-srbije-strance-pitamo-za-nase-misljenje/
