Preduzeća u stečaju dužna da izmiruju obaveze prema zaposlenima i poveriocima, sud odlučuje o validnosti prijava u okviru zakonskog roka
Kada kompanija u Srbiji uđe u stečaj, situacija za zaposlene, poverioce i menadžment postaje izuzetno neizvesna. Zakon o stečaju precizno definiše uslove pokretanja i tok postupka: najčešći razlog za otvaranje stečaja je trajnija nesposobnost plaćanja, odnosno nemogućnost izmirenja dospelih obaveza u roku od 45 dana, dok potpuna obustava svih plaćanja tokom 30 dana takođe predstavlja signal za intervenciju.
Pored ovih, preteća nesposobnost plaćanja – kada je očigledno da kompanija neće moći da izmiri svoje obaveze u budućnosti – i prezaduženost, odnosno situacija kada dugovi premašuju vrednost imovine, predstavljaju dodatne razloge za pokretanje stečajnog postupka. Postupak može inicirati poverilac, sam dužnik ili likvidacioni upravnik, a predlog se podnosi privrednom sudu prema sedištu firme. Sud ima rok od 30 dana da odluči da li postoje uslovi za otvaranje stečaja, nakon čega se imenuje stečajni upravnik i započinje formalni proces.
Stečaj može rezultirati bankrotstvom – gde se imovina prodaje i sredstva raspodeljuju poveriocima – ili reorganizacijom, što podrazumeva sudski potvrđen plan otplate i nastavak poslovanja pod novim uslovima. Za zaposlene, dan otvaranja stečajnog postupka označava trenutak kada može biti raskinut ugovor o radu, dok stečajni upravnik odlučuje o eventualnim otkazima.
Ključni rok za poverioce je 120 dana od objave oglasa o pokretanju stečaja u Službenom glasniku Republike Srbije; u tom roku moraju prijaviti svoja potraživanja sudu. Prijave poslate nakon isteka tog roka biće odbijene, čime poverioci gube pravo na naplatu. O svakom potraživanju odlučuje stečajni sud, a sporna potraživanja mogu biti predmet parničnog postupka, što dodatno komplikuje i produžava proces.
Redosled naplate je strogo utvrđen: najpre se iz stečajne mase namiruju troškovi postupka, zatim obaveze stečajne mase, a tek potom ostali poverioci prema isplatnim redovima. Poverioci nižeg reda imaju pravo na naplatu tek kada su izmireni svi potražioci višeg reda. Zaposleni posebno vode računa o svom mestu u tom redosledu, budući da od toga zavisi mogućnost naplate zaostalih zarada.
Source: https://bif.rs/2026/03/sta-se-desava-kada-firma-ode-u-stecaj/
