Kiril Dmitrijev iz RDIF upozorava na početak masivnih inflatornih skokova, globalna ekonomija već oseća posledice napetosti na Bliskom istoku
Eskalacija sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana već ima vidljive posledice na globalnu ekonomiju, sa posebnim akcentom na nagli rast cena sirovina i inflaciju u više sektora. Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF) i specijalni predstavnik predsednika Rusije za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom, izjavio je da masivni inflatorni skok cena tek počinje da pogađa kompanije, pojedince i čitave sektore širom sveta.
Dmitrijev je na društvenoj mreži Iks naglasio da je operacija SAD i Izraela protiv ciljeva u Iranu, uključujući napade na Teheran 28. februara, izazvala značajnu materijalnu štetu i ljudske žrtve, što je dodatno uzburkalo tržišta. Ove akcije su dovele do povećanja cena ključnih sirovina: tržišna cena nafte Brent porasla je na 93,33 dolara za barel, što predstavlja rast od 10,71 odsto, dok je cena gasa skočila na 2,5936 dolara, rast od 5,82 odsto. Cena zlata takođe beleži rast na 5.171,798 dolara, uz povećanje od 1,71 odsto, što ukazuje na pojačanu potražnju za sigurnim investicijama u uslovima geopolitičke nestabilnosti.
Ovakva kretanja imaju direktan uticaj na inflaciju i ekonomske tokove, što potvrđuje i izjava direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristaline Georgijeve, koja je ranije upozorila na mogućnost daljeg rasta inflacije i usporavanja ekonomskog rasta zbog krize na Bliskom istoku. U napadima SAD i Izraela na iranske ciljeve, kao i u odgovorima Irana na ciljeve u Izraelu i američke baze, došlo je do prekida transportnih i energetskih lanaca, što dodatno utiče na cene na globalnom nivou.
Situacija je izazvala zabrinutost kako među investitorima, tako i među kompanijama koje zavise od stabilnosti cena sirovina i energije. Dmitrijev je posebno istakao da su inflatorni pritisci tek u početnoj fazi i da se očekuje da uticaj na kompanije i krajnje potrošače bude sve izraženiji u narednim nedeljama. Tržišta, prema dostupnim podacima, već reaguju na povećane rizike, dok pojedini sektori beleže rast troškova i smanjenje profitabilnosti.
U trenutku kada globalne berze bilježe povećanu volatilnost, a cene energenata rastu, analitičari poručuju da će ekonomski uticaj zavisiti od trajanja i intenziteta sukoba. Investitori i privreda pažljivo prate dešavanja na Bliskom istoku, dok centralne banke i vlade razmatraju mere za ublažavanje potencijalnih šokova na tržištima.