Radijatori koji troše 70% energije na zagrevanje vazduha direktno ispod plafona polako gube bitku sa modernijim rešenjima, a njihovo mesto sve češće preuzima površinsko zidno grejanje. Ovaj niskotemperaturni sistem ne samo da ravnomerno greje prostor zimi, već nudi i funkciju pasivnog hlađenja leti.
Zidno grejanje ima specifična arhitektonska ograničenja koja ga čine potpuno neupotrebljivim za određene vrste objekata.
Kako sistem funkcioniše i zašto štedi novac?
Sistem se sastoji od mreže cevi postavljenih unutar zidova, koje se zatim prekrivaju malterom ili gips-karton pločama (suvi sistem). Kroz te cevi cirkuliše voda zagrejana na svega 28° do 40°C, za razliku od tradicionalnih radijatora koji zahtevaju temperaturu vode od 65°C i više.
Ova razlika u temperaturi je ključ uštede. Zidno grejanje najveći deo toplote prenosi zračenjem, zidovi ravnomerno emituju toplotu zagrevajući prvo vas i predmete u prostoriji, a tek onda vazduh.. Zbog ovakvog načina zagrevanja, subjektivni osećaj toplote je uvek za 1° do 2°C viši od stvarne temperature u prostoriji. To znači da termostat možete držati na ekonomičnih 20°C, a u kući će biti savršeno toplo, bez efekta „hladnih nogu“. U dobro izolovanim objektima, ovo donosi i do 30% niže mesečne račune tokom grejne sezone.
