Italijanska premijerka odbila podršku za otvaranje Ormuskog moreuza, što je izazvalo reakciju SAD i uticalo na ekonomske odnose dve zemlje
Ekonomski odnosi između Italije i Sjedinjenih Američkih Država doživeli su zategnutost nakon što je američki predsednik Donald Tramp javno kritikovao italijansku premijerku Đorđu Meloni zbog njenog stava u vezi podrške SAD u otvaranju Ormuskog moreuza, ključne tačke za svetsku energetsku trgovinu. Tramp je izjavio da je Meloni „vrlo različita od onoga što je mislio“ i ocenio njen stav kao „neprihvatljiv“, navodeći da je bio šokiran njenim izjavama.
Glavni razlog eskalacije je odbijanje italijanske vlade da podrži američke napore u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, koji je blokiran usled rata sa Iranom. Ormuski moreuz predstavlja jednu od najvažnijih svetskih energetskih arterija, kroz koju prolazi značajan deo globalnog izvoza nafte i gasa, a blokada ima direktan ekonomski uticaj na cene energenata i stabilnost tržišta. Tramp je u intervjuu za italijanski dnevni list izjavio da je Meloni „neprihvatljiva jer nije briga da li Iran poseduje nuklearno oružje, a Italija bi mogla biti ugrožena u slučaju eskalacije“.
Odnos između Trampa i Meloni do nedavno je bio izuzetno blizak – italijanska premijerka bila je jedini evropski lider koji je prisustvovao njegovoj inauguraciji 2025. godine, a pre samo mesec dana Tramp ju je javno nazvao „velikim liderom“. Promena je nastupila nakon što se Meloni distancirala od Trampa povodom američko-izraelskog rata sa Iranom i otvoreno kritikovala njegov sukob sa papom Lavom XIV, poručivši da je „papa poglavar Katoličke crkve i da je normalno da poziva na mir i osuđuje svaki oblik rata“.
Ekonomske implikacije ovog političkog sukoba manifestuju se kroz potencijalnu nestabilnost na tržištu energenata, s obzirom na važnost Ormuskog moreuza za evropsko snabdevanje naftom i gasom. Odbijanje Italije da se priključi američkim inicijativama može uticati na dugoročnu energetsku politiku EU, kao i na mogućnosti investicija i trgovinsku saradnju između Italije i SAD.
Za sada nema jasnih naznaka daljih ekonomskih mera ili sankcija, ali analitičari ukazuju da bi nastavak političkih tenzija mogao dovesti do dodatnog pritiska na energetske kompanije i investitore iz obe zemlje. Situacija se prati sa pažnjom zbog mogućih posledica po evropsko tržište energenata i širu geopolitičku stabilnost.
