Globalna emisija zelenih obveznica dostigla 500 milijardi dolara godišnje, energetski sektor prednjači sa 40 odsto ukupnog iznosa
Globalno tržište zelenih obveznica beleži snažan rast, sa ukupnim iznosom izdatih obveznica koji je premašio tri biliona američkih dolara, pokazuju podaci Climate Bonds Initiative za proteklu godinu. Samo tokom prošle godine emisija zelenih obveznica iznosila je više od 500 milijardi dolara, a prema procenama, nastavak rasta po godišnjoj stopi većoj od deset odsto očekuje se i u narednim godinama.
Evropska unija ostaje jedan od najvećih izdavalaca zelenih obveznica na svetu, dok su korporativne emisije najzastupljenije — posebno u energetskom sektoru i povezanim industrijama, koji čine 40 odsto ukupnog tržišta. Među vodećim kompanijama prema ukupnoj vrednosti izdatih zelenih obveznica nalaze se španska energetska kompanija Iberdrola, sa skoro 14 milijardi evra izdatih zelenih hartija od vrednosti, i francuska Engie, koja je emitovala obveznice u vrednosti od 8,75 milijardi evra.
Nova izdanja prate i evropske banke. Deutsche Bank je nedavno plasirala zelene obveznice u iznosu od 500 miliona evra (oko 58,5 milijardi dinara), namenjene kreditima za održive stambene projekte. Ova četvorogodišnja obveznica prva je emisija banke koja je u potpunosti usklađena sa Evropskim standardom za zelene obveznice – EuGB, regulatornim okvirom čija je primena zvanično započela 21. decembra 2024. godine.
Evropski standard za zelene obveznice postavlja stroga pravila o namenama sredstava, transparentnosti izveštavanja i merenju ekološkog uticaja. Gotovo sva prikupljena sredstva moraju biti usmerena u projekte koji su usklađeni sa EU taksonomijom održivih aktivnosti, a nezavisni revizori su zaduženi za verifikaciju i redovno izveštavanje. Iako je standard dobrovoljan, predstavlja najviši nivo kredibiliteta na tržištu EU.
Zelene obveznice su instrumenti namenjeni finansiranju ili refinansiranju projekata sa pozitivnim efektima na životnu sredinu, uključujući obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivu infrastrukturu. Banke ih koriste za razvoj portfolija ‘zelenih’ kredita, dok kompanije i države kroz ove hartije od vrednosti prikupljaju sredstva za energetsku tranziciju, razvoj održivog transporta i modernizaciju proizvodnje.
Po regionalnoj raspodeli, najveći iznos zelenih obveznica izdat je u Severnoj Americi, sa udelom od 33 odsto u ukupnom globalnom prometu. Prema projekcijama analitičke kuće Coherent Market Insights, emisija zelenih obveznica u 2032. godini mogla bi dostići hiljadu biliona dolara.
Očekuje se da će nastavak rasta ovog tržišta doprineti bržoj dekarbonizaciji privrede i podstaći dodatne investicije u održive projekte, uz jačanje transparentnosti i poverenja investitora kroz primenu evropskih standarda.
