Dinarska komponenta javnog duga povećana za 26,1 milijardu dinara dok devizni deo raste 121,7 milijardi dinara
Javni dug Republike Srbije na kraju 2025. godine pokazuje povećanu izloženost valutnim rizicima, jer se udeo duga denominovanog u dinarima vratio na nivo od pre deset godina, i pored sprovođenja strategije dinarizacije od 2012. godine, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS). Udeo dinarskog duga u ukupnom javnom dugu države iznosio je 22,5 odsto na kraju 2025. godine, što je tek neznatno više u odnosu na 18,9 odsto koliko je iznosio pre 13 godina, odnosno približno isti nivo kao i krajem 2015. godine.
Tokom poslednje decenije, dinarizacija javnog duga beležila je određene uspone – pre pet godina zabeležen je rekord kada je 30,5 odsto ukupnog javnog duga bilo u domaćoj valuti. Međutim, kasnije je zaduživanje u devizama postalo dominantnije, pa je procenat dinarskog duga opao na nešto više od petine ukupnog iznosa.
U poslednjem kvartalu 2025. godine, država se više zaduživala u devizama u odnosu na dinare, što je rezultiralo blagim smanjenjem udela dinarskog duga sa prethodnih nivoa, pokazuju podaci NBS. Stepen dinarizacije javnog duga u zadnja tri meseca 2025. godine smanjen je za 0,2 procentna poena, kao posledica značajnijeg povećanja devizne komponente javnog duga za 121,7 milijardi dinara, najviše zbog novih zaduživanja kod međunarodnih kreditora.
Sa druge strane, iznos dinarskog dela javnog duga porastao je u istom periodu za 26,1 milijardu dinara. Ukupno posmatrano, i pored dugogodišnje strategije dinarizacije, struktura javnog duga Srbije ostaje visoko izložena valutnim rizicima, a dinarska komponenta nije zabeležila značajniji rast tokom protekle decenije.