SAD i Kina zajedno obezbeđuju 42 odsto budžeta UN, ali su među najvećim dužnicima; ukupni rashodi UN premašuju 67 milijardi dolara
Ujedinjene nacije su ušle u 2026. godinu sa deficitom u redovnom budžetu od 1,8 milijardi dolara (oko 195 milijardi dinara), usled kašnjenja uplata 52 države članice, uključujući najuticajnije ekonomske sile poput Sjedinjenih Država i Kine. Prema podacima iz oktobra, više od 130.000 zaposlenih u UN primilo je zvanično obaveštenje generalnog sekretara Antonija Gutereša o nužnim merama štednje, smanjenju troškova i mogućim otpuštanjima, kao odgovor na neizvesnu finansijsku situaciju za 2026. godinu.
SAD i Kina zajedno čine 42 odsto osnovnog budžeta UN, dok ukupni rashodi organizacije premašuju 67 milijardi dolara (oko 7,3 biliona dinara), uključujući sredstva za mirovne misije i humanitarnu pomoć. Sjedinjene Države, koje su donedavno pokrivale 22 odsto redovnog budžeta i 25 odsto troškova mirovnih operacija, sada su najveći dužnik s ukupno tri milijarde dolara neizmirenih obaveza. Ova situacija rezultat je promene američke spoljne politike i smanjenog multilateralnog angažovanja.
Budžet UN finansira se obaveznim i dobrovoljnim doprinosima država članica, pri čemu se obavezni doprinosi određuju na osnovu bruto nacionalnog dohotka i broja stanovnika svake zemlje. Dobrovoljni doprinosi koriste se za ciljane programe i agencije. Finansijska kriza UN nije posledica neplaćanja najsiromašnijih članica, već ekonomski najjačih država, što dovodi do rizika od gašenja pojedinih aktivnosti i smanjenja globalnog uticaja organizacije.
Pored novčanih problema, izazovi za UN dodatno su pojačani sporovima među stalnim članicama Saveta bezbednosti, koje imaju pravo veta i time često blokiraju ključne odluke. Stručnjaci upozoravaju da bi kolaps UN bio posledica rivaliteta među najmoćnijim državama sveta i predstavljao bi negativan presedan za međunarodnu saradnju.
Generalni sekretar Antonio Gutereš u pismu zaposlenima naglasio je potrebu za „optimizacijom poslovanja“ i „merama za poboljšanje upravljanja“, ali nije mogao da garantuje opstanak svih aktivnosti ni nakon radikalnog smanjenja troškova. Budžetske rupe i neizvesnost oko finansiranja signaliziraju da UN rizikuju da postanu kolateralna šteta u globalnim političkim i ekonomskim sukobima.
Source: https://bif.rs/2026/03/da-li-ce-un-prisilno-otici-u-penziju-razjedinjene-nacije/
