IMA LI REŠENJA: PROIZVODNJA ĆE RASTI, A POTROŠNJA OPADATI?
Zajednička analiza istraživača sa Univerziteta Pensilvanija i Univerziteta Boston upozorava na moguće posledice ubrzanog razvoja veštačke inteligencije i automatizacije na globalnu ekonomiju. Prema rezultatima studije, problem nastaje onda kada tehnologija brže zamenjuje radna mesta nego što tržište uspeva da stvori nove oblike zaposlenja.
Iako kompanije zahvaljujući automatizaciji postaju efikasnije i ostvaruju veće profite, deo radnika ostaje bez stabilnih prihoda ili prelazi na slabije plaćene poslove. Time se smanjuje kupovna moć stanovništva, što dugoročno može negativno uticati na ukupnu potrošnju i ekonomski rast. Stručnjaci upozoravaju da povećana produktivnost sama po sebi nije dovoljna ako građani nemaju mogućnost da aktivno učestvuju u ekonomiji kao potrošači.
PARADOKS SAVREMENE EKONOMIJE
Autori studije navode da bi takav razvoj događaja mogao stvoriti paradoks savremene ekonomije: fabrike, kompanije i digitalni sistemi proizvodili bi više nego ikada, dok bi potražnja postepeno opadala. U tom scenariju tržište bi se suočilo sa viškom proizvoda i usluga, ali sa manjkom ljudi koji mogu da ih priušte. Posledice bi se mogle osetiti kroz sporiji rast, veću ekonomsku nejednakost i dodatni pritisak na srednju klasu.
Istraživači ističu da ovaj problem nije rezultat pojedinačnih odluka kompanija, već posledica šire tržišne logike i globalne konkurencije. Upravo zato smatraju da će države i međunarodne institucije u narednim godinama morati ozbiljnije da razmatraju modele prekvalifikacije radnika, nove socijalne politike i načine raspodele koristi koje donosi razvoj veštačke inteligencije.
https://www.instagram.com/p/DXGjmRMCF9s/?igsh=MXZndmc1NGYza29tMA%3D%3D
