Najveći rast zabeležen u Danskoj i Nemačkoj, dok Francuska i Italija zaostaju u implementaciji novih tehnologija
Prema zvaničnim ekonomskim analizama, upotreba generativnih alata u poslovanju širom Evrope dostigla je 14 odsto u 2024. godini. Najveći procenat kompanija koje koriste ovu tehnologiju zabeležen je u Danskoj, gde je 22 odsto firmi implementiralo generativne alate u svakodnevne procese rada. U Nemačkoj je taj procenat iznosio 19 odsto, dok su Francuska i Italija ostale ispod evropskog proseka sa 9, odnosno 8 odsto.
Glavni razlozi za bržu implementaciju u Danskoj i Nemačkoj su visoka digitalna pismenost zaposlenih, razvijena IT infrastruktura i snažna podrška inovacionim projektima kroz nacionalne programe. Nasuprot tome, zemlje sa manjim udelom, kao što su Francuska i Italija, suočavaju se sa izazovima u vidu regulatornih prepreka, nižeg nivoa investicija u digitalizaciju i nedostatka stručnog kadra za upravljanje naprednim tehnologijama.
Generativni alati najčešće se koriste u sektorima kao što su finansije, marketing i komunikacije, gde doprinose automatizaciji izveštavanja, generisanju sadržaja i optimizaciji procesa analize podataka. U Nemačkoj su kompanije iz automobilske i inženjerske industrije najviše investirale u ovu oblast, dok je u Danskoj primetna značajna primena u farmaceutskom i zdravstvenom sektoru.
Ekonomisti ističu da korišćenje generativnih alata donosi povećanje produktivnosti i smanjenje operativnih troškova, ali upozoravaju da je neophodno dodatno ulaganje u edukaciju zaposlenih i prilagođavanje pravnog okvira kako bi se iskoristile sve prednosti novih tehnologija. Prema analitičarima, zemlje koje ulažu u digitalnu transformaciju i usvajanje inovacija ostvaruju brži rast BDP-a i jačaju konkurentnost na međunarodnom tržištu.
Sa rastućim brojem kompanija koje uvode generativne alate, očekuje se dalji razvoj tržišta rada, kao i promene u strukturi radnih mesta, pri čemu će veštine iz oblasti digitalnih tehnologija postajati sve važnije za zaposlenje u evropskim privredama.