Sve manje domaćeg semena koristi se za setvu, dok se uvozna semena zauzimaju veći udeo na njivama Srbije
Setva žitarica u Srbiji ove godine protiče uz značajnu promenu u strukturi upotrebljenog semena, pokazuju zvanični podaci. Proizvođači sve češće biraju uvozno seme žitarica, dok upotreba domaćih sorti beleži pad na celokupnom tržištu. Ovakav trend vidljiv je na velikom broju srpskih njiva, gde su domaće sorte zamenjene hibridima i sortama renomiranih međunarodnih kompanija.
U poslednjih nekoliko godina, udeo domaćeg semena kontinuirano opada, što se posebno odražava na kulturu pšenice, kukuruza i ječma. U praksi, proizvođači se odlučuju za uvozno seme zbog, kako navode, većeg prinosa i otpornosti na bolesti. Ove promene prate i varijacije u cenama semena, dok tržište reaguje na globalne tokove i ponudu vodećih svetskih dobavljača.
Prema podacima iz sektora poljoprivrede, uvoz stranog semena postaje standardna praksa, dok su domaći oplemenjivači suočeni sa smanjenjem tražnje. Razlozi za ovakav razvoj situacije uključuju i činjenicu da uvozno seme često dolazi sa garantovanim rezultatima, što je ključni faktor za proizvođače u uslovima neizvesnosti na tržištu.
Analitičari ističu da ovaj trend može imati dugoročne implikacije na domaću semensku proizvodnju i očuvanje genetskih resursa lokalnih sorti. Uvozno seme nudi kratkoročne benefite, ali smanjenje domaćih sorti može uticati na stabilnost i samostalnost domaće poljoprivrede.
Sa druge strane, proizvođači ukazuju na potrebu za podrškom domaćim institutima kako bi bile razvijene konkurentne sorte koje mogu parirati stranim hibridima po prinosu i otpornosti. Ovakav razvoj situacije otvara pitanje strategije i ulaganja u domaći sektor semenarstva, kao i moguće mere podrške kroz agrarnu politiku.
U narednom periodu očekuje se da nadležni organi i relevantne institucije razmotre kako da podrže domaće selekcionare i oplemenjivače, sa ciljem očuvanja nacionalnog semenskog fonda i konkurentnosti na tržištu.
