Rezervoari energetskog centra obnovljeni tri decenije nakon bombardovanja, obezbeđena strateška sigurnost u snabdevanju derivatima
Vlada Republike Srbije obnovila je i popunila rezerve evro-dizela u rezervoarima u Smederevu, dostigavši nivo od 63.706 tona, saopštila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ova vest dolazi na godišnjicu bombardovanja iz 1999. godine, kada su rezervoari derivata nafte u Smederevu, kao ključno čvorište energetskog sistema Srbije, bili uništeni.
Prema navodima ministarke, tri decenije nakon razaranja, Vlada je uspela da ne samo obnovi oštećene kapacitete, već i da ih u potpunosti napuni, što je od posebnog značaja u trenutnim geopolitičkim i tržišnim okolnostima. Tačno 63.706 tona evro-dizela sada se nalazi u skladištima, čime je značajno povećana energetska bezbednost zemlje.
Ova količina goriva ima direktan uticaj na stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta, kako za privredu tako i za građane. Povećane zalihe predstavljaju stratešku rezervu u slučaju poremećaja u globalnim lancima snabdevanja ili naglih promena na tržištu sirovina, što je izazov sa kojim se suočavaju i druge zemlje regiona.
Ministarka je na svom zvaničnom Instagram profilu istakla važnost ovog uspeha, navodeći: “Posle tri decenije, Vlada Republike Srbije je uspela da obnovi i što je najvažnije u ovim vremenima – popuni rezerve. U ovom trenutku na zalihama u Smederevu imamo 63.706 tona evro-dizela.”
Obnova i popunjavanje rezervi deo su šire strategije Vlade Srbije za jačanje energetske sigurnosti i otpornosti nacionalnog sistema na spoljne šokove. Ovakvi potezi omogućavaju stabilnost cena derivata na domaćem tržištu i smanjuju zavisnost od uvoza, posebno u periodima povećane potražnje ili globalnih kriza.
Strateške rezerve nafte i derivata ključne su za funkcionisanje privrede i javnih službi, posebno u sektorima transporta, poljoprivrede i energetike. Obnavljanjem kapaciteta u Smederevu, Srbija se svrstava među zemlje regiona koje imaju osigurane nacionalne rezerve goriva, što je od izuzetnog značaja za dugoročnu makroekonomsku stabilnost.
