Direktna vojna potrošnja SAD dostigla do 30 milijardi dolara, globalna ekonomija trpi zbog rasta cena nafte i poremećaja na tržištu
Sjedinjene Američke Države su tokom četiri nedelje vojne kampanje protiv Irana potrošile između 25 i 30 milijardi dolara (2.700 do 3.200 milijardi dinara) direktnih vojnih sredstava, pokazuju zvanični i analitički podaci. Pored ovih izdataka, globalna privreda beleži značajne gubitke zbog poremećaja u snabdevanju energentima, skoka cena nafte i nestabilnosti na finansijskim tržištima.
Prema podacima iz Pentagona, tokom prvih šest dana operacije „Epic Fury“, koja je započela 28. februara, potrošeno je 11,3 milijarde dolara, pre svega na municiju i vojne operacije. Do sredine marta, Nacionalni ekonomski savet Bele kuće izneo je podatak od oko 12 milijardi dolara, dok nezavisne analize ukazuju da su ukupni troškovi značajno viši, jer uključuju i ranije raspoređivanje snaga, borbene gubitke i buduće troškove obnove zaliha.
Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) procenio je da je u prvih 100 sati operacije potrošeno 3,7 milijardi dolara, odnosno oko 891 milion dolara dnevno. Nakon dve nedelje, CSIS je povećao procenu na 16,5 milijardi dolara, uz projekciju da se troškovi kreću oko 8 milijardi dolara nedeljno. U izveštajima se navodi da su kumulativni troškovi do kraja marta dostigli između 18 i 30 milijardi dolara, uključujući lansiranja presretača (sistemi Patriot), vazdušne i mornaričke operacije i gubitke poput obaranja tri F-15 aviona u incidentu prijateljske vatre.
Pentagon je zatražio dodatni budžet od 200 milijardi dolara (21.500 milijardi dinara) za nastavak operacija, što ukazuje na pripreme za mogući dugotrajan sukob, uprkos tvrdnjama predsednika Donalda Trampa da bi rat mogao da se „uskoro okonča“. Dnevni troškovi velikih vojnih sistema procenjuju se na 59 miliona dolara, bez uračunate municije. Samo premeštanje snaga pre početka sukoba procenjeno je na 630 miliona dolara.
Analitičari ukazuju da troškovi premašuju godišnje budžete pojedinih američkih agencija, poput Nacionalnog instituta za rak (7,4 milijarde dolara) ili Agencije za zaštitu životne sredine (8,8 milijardi dolara), što otvara pitanja o oportunitetnim troškovima za domaće programe SAD.
Najveći globalni ekonomski uticaj dolazi od poremećaja na energetskim tržištima. Prolaz kroz moreuz Hormuz, kojim se transportuje 20 odsto svetske nafte, poremećen je usled pretnji i napada, što je dovelo do rasta cene Brent nafte na blizu 120 dolara za barel u martu, a zatim stabilizacije na 103-106 dolara, što je više od 40 odsto u odnosu na kraj februara. Prosečna cena benzina u SAD porasla je na 3,50-3,60 dolara po galonu, dok je u Kaliforniji premašila 5 dolara, pokazuju podaci američkog auto-moto saveza AAA.
Međunarodna agencija za energetiku ocenila je ovu situaciju kao „najveći izazov za globalnu energetsku i prehrambenu bezbednost u istoriji“, s obzirom na značaj Hormuškog moreuza za svetska tržišta nafte i gasa.