Prosečna plata u državnoj službi viša za 30 odsto, sindikati traže dodatna povećanja zbog inflacije i rasta troškova
Prema najnovijim analizama Hrvatske udruge poslodavaca (HUP), zaposleni u javnom i državnom sektoru u Hrvatskoj u proseku primaju oko 600 evra više mesečno u odnosu na radnike u privatnom sektoru, što predstavlja razliku od približno 30 odsto. Ova razlika izazvala je intenzivne reakcije u javnosti, posebno nakon poslednjih sindikalnih protesta na kojima su istaknuti zahtevi za dodatno povećanje plata i penzija.
Prema podacima HUP-a, prosečna zarada u javnom i državnom sektoru iznosi oko 600 evra više u odnosu na prosek u privatnim preduzećima, što ukazuje na znatnu disproporciju zarada među zaposlenima u različitim delovima ekonomije. Sindikati naglašavaju da je tokom poslednje tri godine došlo do značajnog rasta plata u javnom sektoru, ali i dalje insistiraju na daljim korekcijama kako bi plate pratile rast inflacije i životnih troškova.
Ministar rada, mirovinskog sistema i socijalne politike Alen Ružić izjavio je da podaci na prvi pogled deluju zabrinjavajuće, ali da je ukupna slika kompleksnija. On je istakao da su razlike posledica različite strukture radnih mesta, nivoa obrazovanja i odgovornosti, kao i specifičnih uslova rada u javnom sektoru. Ministar je naveo da se vlada trudi da obezbedi održivost budžeta, istovremeno vodeći računa o standardu zaposlenih u svim sektorima.
U periodu od poslednje tri godine, više puta su vršene korekcije zarada u javnom i državnom sektoru, što je dovelo do rasta prosečne plate i smanjenja zaostajanja u odnosu na inflaciju. Međutim, radnici u privatnom sektoru suočavaju se sa znatno sporijim rastom zarada, što, prema poslodavcima, otežava privlačenje i zadržavanje kvalifikovanih kadrova.
Sindikati poručuju da je neophodno nastaviti dijalog sa vladom kako bi se pronašla održiva rešenja koja će omogućiti ravnomerniji rast zarada u svim segmentima tržišta rada. Istovremeno, poslodavci iz privatnog sektora upozoravaju da ovakva disproporcija može dovesti do dodatnog odljeva radne snage i poremetiti balans između javnog i privatnog sektora u hrvatskoj ekonomiji.
