Psihodinamski transfer u poslovnom okruženju menja očekivanja zaposlenih, ali kompanija ostaje sistem sa poslovnim ciljevima i pravilima
U savremenim kompanijama sve je češće prisutna tendencija da se radno okruženje doživljava kao porodica, što, prema psihodinamskim analizama, utiče na ponašanje i motivaciju zaposlenih. Ovakav fenomen poznat je kao transfer, odnosno nesvesno prenošenje emocija i obrazaca iz primarne porodice na radnu sredinu i kolege. Iako ovakve izjave kao što su „mi smo ovde kao porodica“ deluju ohrabrujuće i obećavajuće, stručnjaci upozoravaju da kompanija po svojoj prirodi nije i ne treba da bude porodica, jer poslovni sistem ima drugačije ciljeve, pravila i granice.
Kada zaposleni uđu u novu organizaciju, naročito bez mnogo prethodnog iskustva, često emocionalno reaguju na autoritete i kolege, posmatrajući ih kroz prizmu porodičnih uloga. Autoriteti mogu poprimiti likove roditelja, dok se među kolegama razvijaju rivalstva nalik onima među braćom i sestrama. Takva dinamika dovodi do toga da očekivanja zaposlenih prema kompaniji prevazilaze realne profesionalne okvire i prelaze u domenu emocionalne sigurnosti i pripadanja.
Prema psihodinamskom pristupu, transfer na poslu podrazumeva da zaposleni nesvesno projektuju emocije iz ranih relacija na nove figure u organizaciji. To može dovesti do brzog uspostavljanja osećaja bliskosti ili otpora prema nadređenima, ali i do očekivanja bezuslovne podrške koju kompanija ne može pružiti. Kada se radno okruženje doživljava kao „dobra majka“, poslovne odluke kompanije mogu izazvati osećaj ličnog gubitka umesto profesionalne promene.
Ovakvi emocionalni procesi često se ispoljavaju kroz ponašanje, što se u psihodinamskom jeziku naziva acting out. Zaposleni koji se oseća zanemareno može početi da izostaje sa sastanaka ili kasni sa izveštajima, dok onaj ko nadređenog doživljava kao kritičnog roditelja može reagovati neprimerenim buntom. U ekstremnim slučajevima, zaposleni koji traži bezuslovno priznanje može doživeti burnout ili iznenada napustiti firmu, što je direktna posledica razočaranja u fantaziju o radnom mestu kao porodici.
Kompanija, za razliku od porodice, funkcioniše kao poslovni sistem sa jasno definisanim pravilima, ciljevima i granicama. Očekivanje bezuslovne emotivne podrške na radnom mestu može dovesti do nesporazuma, smanjene motivacije i lošijih poslovnih rezultata. Stručnjaci ističu da je važno pravovremeno prepoznati ove obrasce i usmeriti profesionalne odnose ka realnim, jasnim granicama, kako bi se sprečile emotivne povrede i osigurao zdrav organizacioni razvoj.
Source: https://bif.rs/2026/04/zasto-kompanija-nije-i-ne-treba-da-bude-porodica/
