Pojedine ‘blend’ ekonomije suočene sa rastućim troškovima zaduživanja dok se smanjuje pristup jeftinim zajmovima međunarodnih institucija
Zemlje sa srednjim prihodima koje su poznate kao ‘blend’ ekonomije – jer ispunjavaju uslove i za povoljne i za komercijalne kredite međunarodnih finansijskih institucija – suočavaju se sa značajnim rastom troškova zaduživanja usled smanjenja pristupa povoljnim multilateralnim zajmovima, pokazuju najnovije analize. Smanjenje dostupnosti jeftinih kredita dovelo je do toga da ove zemlje sada izdvajaju milijarde dolara više godišnje na otplatu kamata nego prethodnih godina.
Prema zvaničnim podacima, smanjenje kvota i stroži kriterijumi kod glavnih međunarodnih kreditora, kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), uticali su da zemlje u razvoju moraju da pribegavaju skupljem komercijalnom zaduživanju na međunarodnim tržištima kapitala. Ovo je rezultiralo porastom ukupnih kamatnih rashoda za države čiji su fiskalni kapaciteti već opterećeni izazovima oporavka nakon pandemije i rastućih globalnih kamatnih stopa.
‘Blend’ ekonomije, koje čine zemlje koje su na granici između najnerazvijenijih i onih sa srednjim prihodima, tradicionalno su imale mogućnost da koriste i subvencionisane kredite sa niskim kamatama kroz specijalizovane fondove, ali su te opcije poslednjih godina značajno ograničene. Istovremeno, globalno zaoštravanje monetarne politike i rast kamatnih stopa na razvijenim tržištima dodatno su poskupeli alternativne izvore finansiranja.
Ekonomski analitičari ukazuju da povećani troškovi zaduživanja mogu narušiti fiskalnu stabilnost ovih zemalja, ograničiti investicije u infrastrukturu i socijalne programe, te povećati rizik od dužničkih kriza. “Zemlje koje su izgubile pravo na najpovoljnije zajmove sada izdvajaju višestruko veće iznose za otplatu kamata u odnosu na prosek prethodne decenije”, navodi se u analizi.
Uz slabiji pristup povoljnim izvorima finansiranja, vlade u ‘blend’ ekonomijama sve češće su prinuđene da se zadužuju kroz izdavanje evroobveznica ili direktne zajmove po tržišnim uslovima, što povećava ukupne rizike i izlaže ih nestabilnosti međunarodnih finansijskih tokova. Ovakav trend dodatno otežava ostvarivanje ciljeva održivog razvoja i usporava napredak u smanjenju siromaštva.
Kako navode međunarodne organizacije, postoji potreba za reformom politike multilateranih kreditora kako bi se osigurao stabilniji i pravičniji pristup finansiranju za zemlje koje se nalaze u prelaznoj fazi razvoja, posebno u uslovima sve većih globalnih izazova i volatilnosti na tržištima kapitala.
