Brzi pad cene zlata na 4.608 dolara po unci posledica razduživanja investitora i likvidnosnog pritiska, dok april beleži znakove stabilizacije
Cena zlata zabeležila je pad od 12 odsto tokom marta 2026. godine, dostigavši nivo od 4.608 dolara po unci, što predstavlja najslabiji mesečni rezultat od juna 2013, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ovaj neočekivani pad dogodio se uprkos globalnim inflatornim rizicima i geopolitičkim tenzijama, a glavni uzrok bio je nagli izlazak investitora iz pozicija sa visokom polugom i potreba za likvidnošću.
Globalni ETF fondovi usmereni na zlato zabeležili su odliv kapitala od 12 milijardi dolara, predvođeni severnoameričkim investitorima. Istovremeno, neto duge pozicije na berzi COMEX pale su, što ukazuje na smanjenje izloženosti kako institucionalnih, tako i malih investitora. Izveštaj Svetskog saveta za zlato navodi da je prodaja bila izazvana potrebom za gotovinom, a ne promenom fundamentalne vrednosti zlata: „Zlato nije ugovorena zaštita – cene rastu samo kada kupci nadmaše prodavce.“
Paralelno sa padom cena zlata, došlo je do porasta prinosa na američke državne obveznice, posebno dvogodišnjih, usled inflacionih očekivanja. Dolar je u tom periodu ojačao, ali je uticaj jačanja američke valute na cenu zlata bio sporedan u poređenju sa pritiskom izazvanim masovnim prodajama i razduživanjem investitora. Dodatni pritisak izazvale su aktivnosti centralnih banaka – među njima i korišćenje 50 tona zlata od strane Turske kao kolateral u swap transakcijama, što je dodatno pojačalo nervozu na tržištu.
Na tržištima Bliskog istoka, uključujući Dubai, lokalni faktori poput smanjene tražnje za nakitom i nižih turističkih tokova imali su ograničen efekat na globalno formiranje cena. Obim trgovine u Dubaiju je porastao tokom marta, ali i dalje nije bio dovoljan da značajnije utiče na međunarodnu cenu zlata. Prodaja portfelja od strane investitora sa velikim kapitalom više je povezivana sa relokacijom imovine, a ne potpunim povlačenjem sa tržišta.
Početak aprila donosi prve znake stabilizacije – ETF fondovi beleže blagi priliv kapitala, dok dolar ne uspeva da probije prethodne maksimume. Opcioni ugovori signaliziraju oprez, ali se na tržištu javlja obnovljeno interesovanje za kupovinu zlata kod upravitelja bogatstva i malih investitora na nižim cenovnim nivoima.
Kratkoročni rizici za cenu zlata ostaju vezani za likvidnost na globalnim tržištima, a ne klasične faktore poput inflacije ili tenzija. Dugotrajne visoke cene nafte iznad 100 dolara po barelu mogle bi izazvati novu rundu razduživanja i dodatnih prodaja, uključujući i zlato. Iz Svetskog saveta za zlato zaključuju da će dalji tok zavisiti prvenstveno od toga kako investitori odgovore na nastavak likvidnosnih pritisaka i geopolitičkih dešavanja.
