Zlato palo 27% sa januarskog maksimuma, dok Bitcoin održava nivo iznad 70.000 dolara; ETF tokovi preusmeravaju kapital
Zlato beleži najduži negativni niz u poslednjih 100 godina, sa padom od 27% u odnosu na januarski maksimum i ukupnim gubitkom od oko 12% od kraja februara, kada je eskalirao konflikt na Bliskom istoku. U jednom trenutku, cena zlata dodirnula je 4.090 dolara pre nego što je pronađena podrška na 200-dnevnom pokretnom proseku, što je često posmatran tehnički nivo. Poslednjih 24 sata zlato je povratilo oko 2%, signalizirajući mogući kraj ovog istorijskog pada.
Suprotno tome, Bitcoin je tokom istog perioda zadržao cenu iznad 70.000 dolara, što je doprinelo rastu BTC/gold odnosa za oko 30% – sa minimuma od 12 unci zlata po 1 BTC pre sukoba, na skoro 16 unci sada. Ova promena naglašava pojačanu relativnu snagu Bitcoina u odnosu na tradicionalne sigurnosne asete poput zlata. Prema tržišnim podacima, Bitcoin je trenutno vredan 71.378,26 dolara (oko 8,1 miliona dinara), a zlato je i dalje pod pritiskom uprkos kratkoročnom oporavku.
Charlie Morris, investicioni direktor u ByteTree, podseća da je odnos BTC/gold prvi put premašio 1 u martu 2017. godine, pa je rastao do 2,7 u 2019, 3,4 tokom pandemije 2020, 9,1 posle FTX kolapsa i 12,4 u februaru ove godine. Sada 1 BTC vredi 16 unci zlata, a Morris procenjuje da bi novi istorijski maksimum od 40 unci mogao biti moguć u narednim mesecima ili godinama, ukoliko se nastavi slabost zlata.
ETF tokovi dodatno oslikavaju promenu sentimenta. ETF-ovi na zlato, poput GLD i IAU, zabeležili su milijarde dolara odljeva tokom protekle nedelje, dok je Bitcoin ETF zabeležio priliv od oko 2,5 milijardi dolara samo ovog meseca, uz neto odliv od samo 140 miliona dolara od početka godine, i pored toga što je Bitcoin bio niži oko 20% u tom periodu. Analitičari napominju da su Bitcoin i zlato uglavnom nekorelirani, ali trenutni prilivi i performanse pokazuju jasnu promenu investicionih preferencija.
Na srpskom tržištu, poređenja radi, Belex15 indeks je porastao 0,8% na 3.456 poena, dok je interesovanje za kripto i dalje visoko uprkos neregulisanom statusu. Dobit od trgovanja digitalnim valutama u Srbiji podleže porezu od 15%.
Ova istorijska divergencija između zlata i Bitcoina odražava ne samo promenjenu percepciju rizika usled geopolitičkih tenzija, već i rastuću institucionalnu potražnju za digitalnim asetima. Dalji tokovi kapitala i geopolitički razvoj biće ključni za nastavak ovog trenda.