Evrozona beleži najvišu inflaciju od septembra 2023, energenti prelaze rast od 11 odsto
Najnoviji ekonomski podaci ukazuju na snažan uticaj rasta cena energenata na inflaciju u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, dok se posledice osećaju i u Srbiji. Prema analizama, u aprilu 2026. godine godišnja inflacija u evrozoni porasla je na 3,0 odsto, što predstavlja najviši nivo još od septembra 2023. godine. Ovaj rast je pretežno rezultat povećanja troškova energije i rasta cena hrane i industrijske robe.
U martu 2026, cene energije u EU zabeležile su rast od 4,9 odsto, što je direktno podiglo ukupnu inflaciju na evropskom tržištu. Analitičari upozoravaju na rizik od stagflacije u EU, odnosno kombinacije slabe privredne aktivnosti i visoke inflacije. Podaci Eurostata potvrđuju da su energenti glavni pokretač inflacije: industrijska dobra (bez energenata) i hrana beleže rast ispod tri odsto, dok cene energenata premašuju 11 odsto.
Kao ključni pokretač ovog trenda navodi se situacija u Iranu, koja je izazvala strah od prekida snabdevanja naftom i gasom kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petina svetske nafte. Ratna dešavanja i nestabilno primirje izazvali su energetski šok, dodatno otežavajući napore centralnih banaka da inflaciju vrate na ciljanih dva odsto.
Ekonomisti koje mesečno anketira agencija Reuters očekuju da će inflacija u SAD ostati povišena još neko vreme, posebno u sektoru hrane, čak i u slučaju stabilizacije situacije na Bliskom istoku. Prema istim izvorima, posledice rasta cena energenata osećaju se i u Srbiji, koja je deo evropskog energetskog tržišta.
Zbog aktuelnih geopolitičkih tenzija i rasta cena energenata, analitičari ističu da će efekti na inflaciju biti prisutni još mesecima, sa posebnim naglaskom na eventualnu stagnaciju privrednog rasta u EU. Podaci pokazuju da je povratak inflacije na ciljani nivo od dva odsto izazovan zadatak za centralne banke, s obzirom na energetsku volatilnost.
