Kilogram praseta žive vage 250 dinara, dok kilogram pečenja u restoranima ide i do 6.000 dinara – značajan jaz između primarnog proizvođača i ugostitelja
Kilogram praseta žive vage uoči Uskrsa u selima Srbije koštao je oko 250 dinara (2,1 evra), dok je kilogram pečenja u popularnim restoranima dostizao čak 5.000 dinara (42,5 evra), pokazuju najnoviji podaci iz sektora stočarstva. U pojedinim beogradskim restoranima cena pečenja ide i do 6.000 dinara (51 evro) po kilogramu, što oslikava sve veći jaz između cene sirovine i gotovog proizvoda na tržištu.
Uprkos rastu potrošnje pečenja, domaći stočarski sektor beleži značajan pad. Proizvodnja svinja je osam puta manja nego u periodu najveće ekspanzije, a broj svinjarskih imanja u konstantnom je opadanju usled neisplativosti proizvodnje. Srbija trenutno ima oko 136.000 krmača, iako su potrebe tržišta najmanje 300.000, dok je tokom sedamdesetih i devedesetih godina taj broj dosezao i 1,1 milion grla. Poslednjih godina uvozi se više od 112.000 tona prasetine godišnje, pri čemu je sve češće poreklo sirovine iz Danske.
Vlasnici restorana ističu da kvalitet i stroga selekcija sirovine određuju visoku cenu gotovog proizvoda. U restoranu u Borči kilogram pečenja prodaje se po 5.000 dinara, dok „bajadera“ iz Bukovika košta 3.800 dinara. U pojedinim beogradskim restoranima cena dostiže 6.000 dinara, uz napomenu da se koristi meso isključivo domaćeg porekla, a proces pripreme traje i do 36 sati. Nedeljna prodaja dostiže i do 150 kilograma pečenja, odnosno oko 20 prasadi.
Prema rečima Vitomira Vidovića, stručnjaka za stočarstvo, razlika između praznih obora i punih pečenjara nikada nije bila veća. On ističe da poljoprivrednik za prase od 25 kilograma dobija oko 50 evra, dok pečenjara od istog praseta proda 18-20 kilograma mesa po minimalnoj ceni od 3.300 dinara po kilogramu. To znači da najveći deo zarade ostaje ugostiteljima i trgovcima, dok proizvođač ostaje na ivici isplativosti. Vidović procenjuje da bi za isplativost uzgajivač morao da dobije najmanje 100 evra po prasetu.
Trend smanjenja domaće proizvodnje i oslanjanje na uvoz dodatno komplikuju situaciju na tržištu, dok popularnost pečenja i dalje raste, naročito među urbanom populacijom i turistima. Pečenje, nekada tradicionalno i dostupno jelo, danas se pozicionira kao ekskluzivni gastronomski proizvod, što dodatno utiče na visoke maloprodajne cene.
