Strani IT profesionalci ostaju u Srbiji prosečno 2,5 meseca, izdvajajući do 120 evra dnevno, dok rast tražnje za stanovima podiže cene zakupa
Strani digitalni nomadi, prvenstveno visokokvalifikovani IT profesionalci iz EU, Severne Amerike i Rusije, beleže značajan ekonomski uticaj u Srbiji, posebno u Beogradu, gde prema zvaničnim podacima ostaju prosečno između dva i šest meseci. U odnosu na prosečnog inostranog turistu koji se zadržava dva do tri dana i potroši ukupno 300 do 360 evra po poseti, digitalni nomadi troše znatno više – mesečno čak oko 2.900 dolara (ili oko 2.650 evra), prema analizi platforme „Nomad List“. Osnovni troškovi bez luksuza, prema „Wise“, iznose oko 1.500 evra mesečno.
Prema podacima Turističke organizacije Srbije iz 2024. godine, klasični inostrani turisti u Beogradu potroše između 100 i 120 evra dnevno, dok digitalni nomadi, zbog dužeg boravka i životnog stila, značajno doprinose lokalnoj potrošnji u sektorima hrane, ugostiteljstva, iznajmljivanja stanova, rekreacije i putovanja van glavnog grada. Posebno je izražen njihov uticaj na tržište nekretnina – budžet od 700 do 800 evra za jednosoban stan u centralnim delovima Beograda digitalnim nomadima je pristupačan, dok je domaćem stanovništvu često nedostižan.
Stanodavci zbog toga sve češće izdaju stanove strancima na kraći period za višu cenu, što dodatno podiže cene zakupa i istiskuje lokalno stanovništvo iz centra grada. Agenti za nekretnine ističu da je ova grupa zakupaca postala ključna za održavanje visokih cena izdavanja stanova u Beogradu.
Sa poreskog aspekta, većina digitalnih nomada koristi turističku vizu i takozvani „visa run“, zadržavajući se do 90 dana pre resetovanja boravka, tako da ne plaćaju porez na dohodak u Srbiji. Ipak, kroz svakodnevnu potrošnju doprinose budžetu putem PDV-a i taksi, dok se njihovi prihodi oporezuju u državama gde su firme registrovane.
Ovaj model predstavlja oblik „nevidljivog izvoza“ – novac zarađen u inostranstvu troši se u srpskom ekonomskom sistemu. Lokalni ugostitelji i pružaoci usluga beleže povećan prihod, ali dugoročno prisustvo digitalnih nomada otvara pitanje održivosti pristupačnosti stanovanja za domaće stanovništvo. Uz globalni rast cena i inflaciju, Beograd gubi status „jeftine“ destinacije, a ekonomske koristi se prelivaju na određene sektore dok izazivaju pritisak na lokalno tržište nekretnina.
