Cena nafte brent skočila 35 odsto od početka sukoba SAD i Izraela sa Iranom, Japan i Nemačka najavljuju oslobađanje državnih zaliha
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) predložila je da članice puste rekordnih 300 do 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi na svetsko tržište, kako bi ublažile poremećaje u snabdevanju energentima nastale zbog ratnih sukoba na Bliskom istoku. Ova odluka, koja bi predstavljala najveći takav potez u istoriji agencije, mogla bi biti doneta već danas, prema navodima upućenih izvora.
Japan je najavio da će od 16. marta samostalno početi oslobađanje dela svojih rezervi, dok je Nemačka potvrdila delimično puštanje nacionalnih zaliha. Analitičari JP Morgan procenjuju da je izvodljivo da oko 1,2 miliona barela nafte dnevno stigne iz rezervi na tržište, što je ključna informacija za trgovce energentima.
IEA ističe da je od početka napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran do 9. marta cena sirove nafte tipa brent porasla za 35 odsto, dok je evropska referentna cena prirodnog gasa na berzi TTF skočila čak 75 odsto. U sredu u podne cena brenta dostigla je oko 91 dolar po barelu, dok je prirodni gas bio nešto ispod 49 evra za megavat-čas.
Posebno je kritična situacija na tržištu tečnog prirodnog gasa (LNG), gde je katarski Ras Lafan, najveće svetsko postrojenje, obustavio rad nakon napada 2. marta. Ova fabrika je tokom 2025. godine proizvela 112 milijardi kubnih metara gasa, a njen izostanak sa tržišta posebno pogađa Aziju i Evropu.
Dodatne komplikacije donosi zatvaranje Ormuskog moreuza između Irana i Omana zbog ratnih dejstava. Kroz ovaj strateški prolaz prošle godine je u proseku prolazilo 20 miliona barela nafte dnevno, što čini četvrtinu ukupne svetske pomorske trgovine naftom. Oko 80 odsto nafte i 90 odsto gasa koji normalno prolaze kroz moreuz namenjeni su azijskim tržištima, prema podacima IEA.
Ovi poremećaji primorali su vlade i energetske institucije da posegnu za strateškim rezervama i hitnim merama radi stabilizacije tržišta i snabdevanja. Dalji razvoj situacije zavisiće od trajanja sukoba i brzine povratka ključne infrastrukture u funkciju.
