Švedska studija otkriva kritičan period za nastanak viška kilograma, sa implikacijama na zdravstvene troškove i radnu produktivnost
Prema rezultatima nedavne studije švedskih naučnika, period između 17. i 29. godine života identifikovan je kao posebno rizičan za razvoj prekomerne telesne mase. Analiza podataka ukazuje da je upravo u ovom starosnom rasponu verovatnoća značajnog povećanja telesne mase najveća, što nosi važan značaj u kontekstu javnog zdravlja i ekonomskih posledica.
Studija je obuhvatila mladu populaciju i pratila njihov indeks telesne mase tokom više godina, pri čemu je primećeno da najveći procenat ispitanika beleži rast telesne mase upravo u navedenom periodu. Istraživači posebno ističu da se u ovom uzrastu formiraju životne navike koje kasnije mogu imati dugoročne efekte na zdravlje, radnu sposobnost i troškove zdravstvenog sistema.
Kao primer, gojaznost i prekomerna telesna masa povezani su sa povećanjem rizika od hroničnih nezaraznih bolesti, što može dovesti do povećane potrošnje zdravstvenih resursa i smanjenja produktivnosti na tržištu rada. Švedski naučnici naglašavaju da je rano prepoznavanje i intervencija u ovom životnom dobu od ključnog značaja za prevenciju kasnijih zdravstvenih i ekonomskih problema.
Prema navodima iz studije, faktori koji utiču na povećano gojenje između 17. i 29. godine uključuju promene u načinu života, prelazak iz srednje škole na fakultet ili u radni odnos, kao i smanjenje fizičke aktivnosti. Ove promene često prate i promene u ishrani, sa češćom konzumacijom visokokalorične hrane i neredovnim obrocima.
Stručnjaci koji su radili na ovom istraživanju ističu da bi zdravstvene i obrazovne institucije trebalo da usmere napore na edukaciju mladih o značaju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti upravo u ovom kritičnom periodu. Time bi se smanjio rizik od nastanka gojaznosti, što bi dugoročno pozitivno uticalo na smanjenje troškova lečenja i povećanje produktivnosti stanovništva.
Ova studija pruža jasne smernice za oblikovanje javnozdravstvenih politika usmerenih ka mladima, sa ciljem očuvanja zdravlja radno sposobnog stanovništva i smanjenja ekonomskog opterećenja zdravstvenog sistema.
