Na kraju prošle godine dug iznosio 5,2 milijarde evra, dok je BDP dostigao 8,17 milijardi evra
Javni dug Crne Gore nominalno je porastao za 770 miliona evra od 2020. do kraja prošle godine, pokazala je analiza Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK). Na kraju 2023. godine, ukupni javni dug Crne Gore, uključujući depozite i zlato, iznosio je 5,2 milijarde evra. Istovremeno, udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjen je sa 106,4 odsto krajem 2020. godine na 63,5 odsto na kraju prošle godine.
Prema podacima iz analize, BDP Crne Gore je u 2020. godini iznosio 4,14 milijarde evra, dok je na kraju prošle godine dostigao 8,17 milijardi evra, što predstavlja skoro dvostruko povećanje u posmatranom periodu. Depoziti Ministarstva finansija na kraju 2023. godine iznosili su 804 miliona evra. Najviši nivo depozita zabeležen je 2020. godine sa 872 miliona evra, dok je najniža vrednost zabeležena 2022. godine, kada su iznosili 111 miliona evra.
Valutna struktura državnog duga ostala je gotovo nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu. Učešće duga izraženog u evrima iznosi 99,75 odsto, dok je samo 0,25 procenata državnog duga denominisano u drugim valutama. Ministarstvo finansija je tokom 2024. godine zaključilo hedžing aranžman za dolarski kredit kod kineske Eksim banke za projekat auto-puta Bar–Boljare, kao i za dolarsku obveznicu emitovanu na međunarodnom tržištu, čime je dodatno unapređena valutna struktura portfelja i smanjen valutni rizik.
U pogledu kamatne strukture javnog duga, došlo je do povećanja udela duga sa varijabilnom kamatnom stopom za oko 4,2 procentna poena u poređenju sa krajem 2024. godine. I pored toga, ukupni dug sa fiksnom kamatnom stopom i dalje dominantno učestvuje u ukupnom zaduženju države, navodi se u analizi PBK.
