Tržište rada u Srbiji beleži smanjenje nezaposlenosti, ali poslodavci ističu da školska diploma više nije dovoljna bez praktičnih veština
Stopa nezaposlenosti u Srbiji prema projekciji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iznosiće 8,6 odsto u ovoj godini, dok je prošle godine bila 8,7 odsto. Do 2027. godine očekuje se pad na 8,5 odsto. Ove podatke saopštio je Milan Bosnić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ističući da glavni izazov tržišta rada više nije broj otvorenih radnih mesta, već neusklađenost znanja i veština kandidata sa realnim potrebama poslodavaca.
Smanjenje stope nezaposlenosti ne znači automatski i lako zapošljavanje za sve profile radnika. Prema rečima Bosnića, kompanije se suočavaju sa problemom pronalaženja adekvatnih kadrova, jer formalno obrazovanje ne prati uvek dinamične promene na tržištu. U tom kontekstu, najtraženija zanimanja u Srbiji su ona iz oblasti informacionih tehnologija, građevine, zanatskih delatnosti, kao i medicinskog i ugostiteljskog sektora.
Najtraženija zanimanja i potrebne kompetencije
Uporedo sa time, poslodavci sve češće traže praktične veštine i dodatne sertifikate, a ne samo školsku diplomu. Takođe, kandidati sa znanjem stranih jezika i digitalnim kompetencijama imaju značajnu prednost. Kao rezultat, čak i kod zanimanja za koja postoji velika potražnja, konkurencija među kandidatima se seli na nivo dodatnih veština i adaptabilnosti. S druge strane, kandidati bez praktičnog iskustva ili spremnosti na kontinuirano usavršavanje teže dolaze do zaposlenja.
Podaci NSZ-a potvrđuju da su programeri, inženjeri, vozači, zavarivači i medicinske sestre među najtraženijim zanimanjima. Sektor građevinarstva beleži stabilnu tražnju zbog infrastrukturnih projekata, dok ugostiteljstvo i zdravstvo i dalje traže kadar zbog sezonskih i demografskih faktora. Pored toga, sve više poslodavaca zahteva prilagodljivost i spremnost na rad u promenljivim uslovima, što utiče na profil traženih zaposlenih.
Izazovi za kandidate i poslodavce
Ipak, Bosnić naglašava da puna zaposlenost još nije dostignuta i da postoji prostor za unapređenje sistema obrazovanja i obuke. „Neophodno je da obrazovni sistem bude fleksibilniji i brže odgovara na potrebe privrede“, izjavio je Milan Bosnić. On dodaje da je povezivanje škola, univerziteta i kompanija ključno za smanjenje jaza između teorije i prakse.
Zbog toga mnogi poslodavci sami organizuju interne obuke i prakse za buduće radnike. Osim toga, NSZ sprovodi programe prekvalifikacije kako bi nezaposlenima omogućio brži ulazak na tržište rada. Iako je trend smanjenja stope nezaposlenosti pozitivan, podaci ukazuju da sistemsko rešenje zahteva veće uključivanje svih aktera tržišta rada.
U narednim godinama, očekuje se nastavak transformacije tržišta rada u Srbiji. Prilagodljivost, digitalne veštine i spremnost na celoživotno učenje postaće još važniji faktori za zapošljavanje. Na taj način, stopa nezaposlenosti u Srbiji može dodatno opadati, ali pod uslovom da kandidate prate i konkretne kompetencije koje traže poslodavci.
