Ukupni dug privrede premašio 21 milijardu evra, rast kredita dominantno za obrtna sredstva uz promene kamatnih stopa
Prema najnovijim podacima redovnog mesečnog izveštaja Udruženja banaka Srbije, domaća privreda je tokom aprila 2026. godine povećala ukupan iznos zaduženja kod banaka za dodatnih 345 miliona evra. Ovim rastom, ukupna vrednost poslovnih kredita prešla je 21 milijardu evra, što predstavlja novi rekord u tekućoj godini. Najveći deo novog zaduženja, čak 337 miliona evra, odnosi se na kompanije, dok su preduzetnici svoj dug podigli na 836 miliona evra, što je 15 odsto više nego godinu dana ranije. Kompanije su zabeležile rast duga od 12,5 odsto i sada duguju ukupno 20,2 milijarde evra, dok je ukupni godišnji rast zaduženja privrede dostigao 12,3 odsto.
Struktura novih kredita pokazuje da su sredstva dominantno korišćena za finansiranje tekućeg poslovanja, odnosno obrtna sredstva, dok je manji deo namenjen investicijama. Tako su velika preduzeća u martu ove godine podigla 219 miliona evra kredita za obrtna sredstva, naspram 39 miliona evra za investicione projekte, što predstavlja odnos od 5,6 prema 1 u korist obrtnih sredstava. U decembru prošle godine taj odnos je bio 1,34, a za celu 2025. godinu 2,49, odnosno 2,71 milijardi evra za obrtna sredstva naspram 1,09 milijardi evra za investicije.
Kretanje kamatnih stopa na kredite zavisilo je od valute zaduženja. Kod dinarskih kredita, banke su povećale kamate – mikro preduzeća su u martu 2026. godine mogla da se zaduže po prosečnoj stopi od 8,02 odsto, a velika preduzeća po 6,28 odsto, što je za oko 0,45 procentnih poena više nego godinu dana ranije. Nasuprot tome, kod evro kredita kamatne stope su smanjene: mikro preduzeća su se zaduživala po prosečnoj stopi od 4,96 odsto (prethodno 5,33 odsto), a velika po 4,46 odsto (ranije 4,86 odsto). Pad prosečne kamate za evro kredite iznosio je 0,58 procentnih poena.
Ovakvo kretanje kamata u evrima posledica je smanjenja referentne stope Evropske centralne banke sa 2,75 na 2 odsto tokom prethodnih dvanaest meseci, što je ispratio i euribor koji je sa 2,5 pao na 2 odsto. Kod dinarskih kredita, referentna stopa Narodne banke Srbije ostala je nepromenjena na 5,75 odsto od septembra 2024. godine, dok je belibor (domaći pandan euriboru) ostao na nivou od oko 4,7 odsto.
Iako bi rast zaduženja mogao signalizirati investicioni ciklus, podaci pokazuju da struktura kredita i dalje preteže ka kratkoročnim potrebama, a ne razvoju i dugoročnim ulaganjima. Ekonomisti ukazuju da ovakav trend može imati posledice po rast i stabilnost privrede ukoliko se ne promeni struktura zaduživanja u korist investicija.
