Bruto zarada porasla na 167.263 dinara, nominalni rast plata 12,6 odsto u odnosu na mart prethodne godine
Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna neto zarada u Srbiji za mart 2026. godine iznosila 121.650 dinara, dok je prosečna bruto zarada u istom periodu dostigla 167.263 dinara. Ovi podaci ukazuju na nastavak rasta ličnih primanja zaposlenih u zemlji, pri čemu su nominalne i realne stope rasta zabeležile značajne vrednosti kako u odnosu na prethodnu godinu, tako i na tromesečnom nivou.
U periodu januar–mart 2026. godine, bruto zarade su nominalno porasle za 11,5 odsto, dok je realni rast iznosio 8,7 odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2025. godine. Prosečna neto zarada u istom periodu bila je viša za 11,7 odsto nominalno i 8,9 odsto realno. Ovakav trend rasta plata odražava nastavak pozitivnih kretanja na tržištu rada tokom prvog kvartala tekuće godine.
Ako se podaci uporede na godišnjem nivou, prosečna bruto zarada za mart 2026. godine bila je nominalno veća za 12,5 odsto, dok je realan rast iznosio 9,4 odsto u odnosu na mart 2025. godine. Prosečna neto zarada u martu ove godine nominalno je porasla za 12,6 odsto, dok je realni rast iznosio 9,5 odsto. Ovi pokazatelji potvrđuju nastavak rasta zarada, čak i u uslovima inflacije i promenljivih ekonomskih okolnosti.
Medijalna neto zarada, koja pokazuje iznos ispod kojeg polovinu zaposlenih ostvaruje zaradu, za mart 2026. godine iznosila je 92.753 dinara. Ovaj podatak ukazuje na to da značajan deo zaposlenih prima zaradu ispod proseka, što je važan indikator za analizu raspodele prihoda u Srbiji.
Prema zvaničnim podacima, rast zarada u prvom kvartalu 2026. godine rezultat je kombinacije povoljnih makroekonomskih kretanja i stabilnosti na tržištu rada. Detaljna analiza pokazuje da su i bruto i neto zarade rasle brže od inflacije, što je omogućilo realno povećanje kupovne moći zaposlenih.
Republički zavod za statistiku ističe da metodologija obračuna zarada obuhvata sve zaposlene u pravnim licima, preduzetnicima i kod individualnih poljoprivrednika, čime se osigurava potpuna reprezentativnost podataka. Ovi rezultati takođe služe kao referentna tačka za dalju ekonomsku politiku i planiranje budžeta na državnom i lokalnom nivou.
Podaci o rastu prosečne i medijalne zarade biće u fokusu i narednih kvartala, a analitičari pažljivo prate odnos između rasta plata i inflatornih pritisaka, kao i uticaj na standard građana.
