Porodice radnika u inostranstvu zavise od novčanih doznaka, uprkos napornom radu i sigurnim primanjima u Nemačkoj
Radnici sa Balkana koji žive i rade u Nemačkoj suočavaju se sa izazovom održavanja finansijske stabilnosti, uprkos stabilnim prihodima. Prema iskustvu žene koja već pet godina radi u Nemačkoj sa suprugom, iako oboje imaju sigurne poslove – on na građevini, ona u čišćenju kuća i bolnica – gotovo sav zarađeni novac šalju porodici na Balkanu.
Njihova svakodnevica uključuje naporan fizički rad, bez luksuza koji se često pripisuje životu u inostranstvu. Iako su im prihodi redovni, pritisak iz porodice da šalju novac često prevazilazi njihove mogućnosti, što rezultira time da često ostaju bez značajnije uštede za sopstvene potrebe.
Finansijski teret dodatno pojačavaju očekivanja rodbine u domovini, kojima je podrška iz Nemačke ključna za svakodnevni život. U objavi koja je izazvala brojne reakcije među gastarbajterima, žena iz Nemačke ističe da su njeni i suprugovi prihodi dovoljni za osnovne potrebe i slanje novca, ali da su lični troškovi i štednja često u drugom planu zbog prioriteta koji se daje porodici.
Iako precizni iznosi prihoda nisu navedeni, jasno je da sistem doznaka ima ključnu ulogu u podršci porodicama na Balkanu. Ova situacija odražava širi ekonomski obrazac među radnicima iz regiona – novčane doznake iz inostranstva ostaju jedan od najvažnijih izvora prihoda za mnoge porodice, ali istovremeno opterećuju one koji ih šalju i ograničavaju mogućnost lične finansijske sigurnosti gastarbajtera.
Ekonomisti ističu da ovakav model može imati dugoročne posledice po motivaciju i finansijsko blagostanje radnika u inostranstvu, kao i na ukupnu ekonomsku sliku zemalja porekla, koje se u značajnoj meri oslanjaju na priliv deviza iz dijaspore.
