Platforme poput Bukinga i društvene mreže omogućavaju oglašavanje bez kontrole, dok je nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova u Srbiji
Platforme za rezervaciju turističkog smeštaja kao što je Buking, iako same ne podstiču sivu ekonomiju, znatno olakšavaju nelegalnim stanodavcima da ponude svoje usluge bez adekvatne registracije, navela je vodeća savetnica za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Jelena Mićić. Prema njenim rečima, i oglašavanje putem društvenih mreža poput Instagrama i Fejsbuka doprinosi ovoj pojavi, jer omogućava neregistrovanim izdavaocima da lakše pronađu goste.
U Srbiji je uspostavljen centralni informacioni sistem eTurista, preko koga se podnose zahtevi za kategorizaciju objekata i dobija registracioni broj. Ipak, digitalne platforme trenutno nisu obavezne da proveravaju da li oglašivači poseduju odgovarajuću registraciju, što otežava precizno utvrđivanje broja neregistrovanih izdavalaca. Mićić je istakla da je cilj da se uvede obaveza da se na ovim platformama mogu oglašavati isključivo oni izdavaoci koji poseduju registracioni broj iz sistema eTurista, kako bi svi ponuđeni smeštaji bili legalni i registrovani.
Srbija nije izuzetak po ovom pitanju, a slične izazove imale su i zemlje Evropske unije, među kojima i Italija, koja je vodila sudske postupke protiv platformi kao što su Buking i Airbnb zbog neplaćenog PDV-a. Evropska unija je donela uredbu kojom se digitalne platforme obavezuju da dozvole oglašavanje samo registrovanim izdavaocima i da razmenjuju podatke sa državnim organima.
Na pitanje o potencijalnom porastu nelegalnog izdavanja smeštaja usled rasta broja turista i geopolitičkih tenzija, Mićić navodi da ekonomske okolnosti mogu dodatno motivisati vlasnike stanova da pokušaju da zarade izbegavajući plaćanje poreza. To dovodi i do nižih cena za turiste, što povećava atraktivnost ovakvih ponuda, ali nanosi štetu državi i regularnim privrednim tokovima.
Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije prethodnih godina iznosilo je oko 21 odsto, odnosno nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova, pokazuju podaci NALED-a. Program za suzbijanje sive ekonomije za period 2026-2030. godine predviđa unapređenje regulatornog okvira, uvođenje softverskih rešenja za inspekciju i pojačan nadzor, sa posebnim fokusom na digitalno oglašavanje i onlajn trgovinu.
Mićić ističe da se svest građana o štetnosti sive ekonomije povećava, a pozitivni primeri poput kampanje “Uzmi račun i pobedi” ukazuju da kombinacija edukacije i podsticaja može doprineti promeni ponašanja. Inicijativa za sistemsko suzbijanje sive ekonomije pokrenuta je 2014. godine, a novi program i akcioni plan do 2030. biće fokusirani na sektore sa najvećim rizikom, uključujući onlajn trgovinu i digitalne platforme.
