NOVA PRAVILA ZA ZAŠTITU LICA I GLASA
Danska je 8. oktobra 2026. predstavila predlog zakona kojim želi da zaštiti ljude od neovlašćenog digitalnog kopiranja njihovog izgleda, glasa i fizičkih karakteristika. Inicijativa predviđa izmene zakona o autorskim pravima. Tako bi pojedinci dobili jasniji pravni osnov da zahtevaju uklanjanje realističnih digitalnih imitacija koje su objavljene bez njihove saglasnosti. Predlog obuhvata obične građane, ali i umetnike čiji se glas, izgled ili nastupi mogu zloupotrebiti za stvaranje lažnog sadržaja. Cilj je da se unapredi zaštita ličnog identiteta u vreme kada je sve lakše napraviti uverljive snimke ljudi koji izgovaraju ili rade nešto što se nikada nije dogodilo.
U središtu predložene regulative nalaze se takozvani dipfejkovi, odnosno fotografije, video-snimci i audio-zapisi koji su digitalno generisani ili izmenjeni tako da realistično oponašaju stvarnu osobu. Takav sadržaj može se koristiti za širenje dezinformacija, narušavanje nečijeg ugleda, prevare ili stvaranje lažnih izjava koje deluju autentično. Problem nije ograničen na poznate ličnosti i političare. Savremeni alati omogućavaju imitiranje i ljudi koji nemaju javnu funkciju. Danske vlasti zato nastoje da pravo na kontrolu sopstvenog lika i glasa učine konkretnijim, umesto da zaštita zavisi isključivo od postojećih pravila o privatnosti i drugim oblicima zloupotrebe.
UKLANJANJE SADRŽAJA I GRANICE SLOBODE IZRAŽAVANJA
Prema predlogu, osobe čiji su lik ili glas neovlašćeno digitalno reprodukovani dobile bi pravni osnov da zatraže uklanjanje spornog materijala sa internet platformi. Jedan od ciljeva danske ministarke kulture Zanije Stampe jeste da se omogući brže reagovanje tehnoloških kompanija i spreči dalje širenje štetnog sadržaja. Predložene izmene oslanjaju se na postojeći evropski okvir za postupanje sa nezakonitim sadržajem na internetu, uključujući Akt o digitalnim uslugama. Ipak, važno je razlikovati predložena prava od već važećih propisa. Zakon još mora da prođe odgovarajuću parlamentarnu proceduru, a konkretne obaveze zavisiće od konačnog teksta.
Zakon istovremeno predviđa izuzetke namenjene zaštiti slobode izražavanja. Karikatura, satira, parodija i kritika vlasti i društva ne bi automatski bile zabranjene. Osim u slučajevima kada sadržaj predstavlja dezinformaciju koja može ozbiljno da ugrozi prava ili važne interese drugih. Time Danska pokušava da uspostavi ravnotežu između zaštite pojedinca i očuvanja prostora za humor, umetničko izražavanje i javnu debatu. Upravo bi razgraničavanje dozvoljene satire od zloupotrebe digitalnog identiteta moglo da bude jedan od najosetljivijih aspekata primene novih pravila.
EVROPA TRAŽI ODGOVOR NA SVE UVERLJIVIJE LAŽNE SNIMKE
Danska nije jedina zemlja koja pokušava da odgovori na ovaj problem. Prema analizi Službe za istraživanje Evropskog parlamenta i pregledu Evropske komisije, Francuska već ima propise koji obuhvataju određene slučajeve neovlašćenog širenja digitalno izmenjenih prikaza i snimaka ljudi. U drugim državama razvijena posebna pravila za intimni sadržaj napravljen bez pristanka osobe koja je prikazana. Na nivou Evropske unije, Akt o veštačkoj inteligenciji takođe predviđa obaveze transparentnosti za određene vrste sintetičkog sadržaja. Različiti pristupi pokazuju da se zakonodavci još suočavaju sa pitanjem kako istovremeno zaštititi građane, urediti odgovornost platformi i sačuvati legitimnu upotrebu novih tehnologija.
Prema planu danske vlade, cilj je da novi zakon počne da se primenjuje početkom 2027. godine, pod uslovom da bude usvojen. Njegov značaj mogao bi da prevaziđe granice Danske, jer bi pokazao kako se postojeći propisi o autorskim pravima mogu prilagoditi zaštiti ličnog identiteta u digitalnom okruženju. Ipak, ostaje da se vidi kako će se nova pravila sprovoditi u praksi. Posebno kada se sporni sadržaj brzo širi preko međunarodnih platformi. Suštinsko pitanje više nije samo koliko je lako napraviti uverljiv lažni snimak. Pitanje je i koliko brzo osoba čiji je identitet zloupotrebljen može da zaštiti svoja prava.
View this post on Instagram
