Uzbekistan se za manje od decenije transformisao iz relativno zatvorene ekonomije sa strogim kontrolama kapitala u tržište koje sve ozbiljnije privlači strane investitore. Od dolaska predsednika Šavkata Mirzijojeva na vlast 2016. godine zemlja je liberalizovala valutu, ublažila vizni režim i otvorila prostor za veći priliv stranog kapitala, dok je prosečan privredni rast u poslednjih pet godina iznosio oko šest odsto godišnje.
Interesovanje investitora već se vidi i kroz konkretne brojke. Direktne strane investicije porasle su sa 2,3 milijarde dolara u 2021. na 4,4 milijarde dolara u 2025. godini. Dodatni signal poverenja stigao je u maju 2026, kada je Nacionalni investicioni fond Uzbekistana na Londonskoj berzi prikupio 690 miliona dolara, uz tražnju investitora veću od 2,8 milijardi dolara.
Ipak, zemlja i dalje nosi značajne rizike. Državne kompanije imaju dominantnu ulogu u bankarstvu, energetici i rudarstvu, dok investitori upozoravaju na sporost birokratije, neujednačenu primenu reformi i pravnu nesigurnost. Prema podacima MMF-a koje prenosi Reuters, imovina državnih preduzeća na kraju 2024. premašivala je vrednost godišnjeg BDP-a zemlje, što pokazuje koliko je država i dalje snažno prisutna u ekonomiji.
Zbog toga sledeća faza razvoja Uzbekistana neće zavisiti samo od novih investicija, već i od toga da li će reformske mere postati trajni deo institucija. Ako privatizacija, pravna zaštita investitora i liberalizacija tržišta nastave da napreduju, Uzbekistan bi mogao da postane jedna od zanimljivijih investicionih destinacija Centralne Azije. Ako reforme uspore, upravo institucionalna slabost mogla bi da postane najveća prepreka daljem prilivu kapitala.
