Plan obuhvatao 700.000 osoba sa nalozima za deportaciju, zvaničnici upozoravali na rizik za građane SAD-a
Unutar američke administracije došlo je do značajnih nesuglasica oko plana za masovnu deportaciju 1 milion ljudi tokom prve godine mandata, pokazuju podaci iz najnovijih izveštaja. Prema objavljenim informacijama, plan se oslanjao na ulazak na poslednje poznate adrese migranata bez sudskih naloga i bez prethodne verifikacije tačnosti tih adresa. Ova strategija obuhvatala je 700.000 ljudi koji su imali prethodne naloge za deportaciju, ali nisu bili podvrgnuti ažuriranoj adresnoj proveri.
Bivši vršilac dužnosti direktora Agencije za imigraciju i carinu (ICE), Kaleb Vitelo, izrazio je zabrinutost zbog mogućnosti da tokom sprovođenja ovih mera budu pogođeni i građani Sjedinjenih Američkih Država, s obzirom da bi službenici ulazili u domove bez naloga i sa zastarelim informacijama. U isto vreme, komesar za carinu i zaštitu granice, Rodni Skot, insistirao je na hitnom sprovođenju plana. Na sastanku održanom u februaru 2025. godine, došlo je do žestoke rasprave među visokim zvaničnicima, tokom koje je Skot, prema izveštajima, burno reagovao, a prostorija je morala biti ispražnjena zbog tenzija.
Ovi događaji detaljno su opisani u knjizi koja uskoro izlazi, pod naslovom „Undue Process: The Inside Story of Trump’s Mass Deportation Program“. U knjizi se navodi da su pojedini zvaničnici administracije davali prednost „spektaklu i kažnjavanju“ u odnosu na bezbednost i preciznost, dok su drugi upozoravali na ozbiljne rizike od grešaka i moguće povrede prava građana.
Plan je izazvao razlike u stavovima i unutar sektora bezbednosti, a pojedini rukovodioci ukazivali su na neadekvatnu ažurnost podataka za preko 700.000 osoba koje su bile meta deportacije. U jeku neslaganja, deo zvaničnika je isticao potrebu za poštovanjem procedura i verifikacijom podataka kako bi se izbeglo da američki građani budu pogrešno identifikovani i procesuirani.
Ova unutrašnja borba dodatno je istaknula podeljenost u pristupu pitanjima imigracije i bezbednosti, dok je deo administracije insistirao na brzom i masovnom sprovođenju mera, bez obzira na potencijalne posledice po pravnu sigurnost i reputaciju državnih institucija.
