Oko 8,8 miliona ljudi rizikuje siromaštvo usled visokih cena nafte i gasa, azijski BDP pod pritiskom
Zemlje Azije suočavaju se sa drugim talasom energetskih šokova usled produženog rata u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza, što prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj može izazvati ekonomske gubitke u regionu do 299 milijardi dolara (oko 32.600 milijardi dinara). Preko 8,8 miliona ljudi preti da padne u siromaštvo zbog rastućih troškova goriva, dok troškovi vazdušnog saobraćaja, transporta i komunalija kontinuirano rastu, dodatno usporavajući ekonomski rast.
Azijske vlade su inicijalno reagovale merama štednje, preusmeravanjem energetskih resursa i povlačenjem iz rezervi, uz pretpostavku da će poremećaji biti kratkotrajni. Međutim, produženi konflikt doveo je do značajnog pritiska na javne finansije, pogotovo jer je cena sirove nafte Brent dostigla 120 dolara po barelu, znatno iznad ranije projektovanih 70 dolara po barelu. Ovo je dovelo do dileme da li održavati skupe subvencije za gorivo ili ih smanjiti i rizikovati nezadovoljstvo građana zbog visokih cena.
U Indiji su mere preusmeravanja gasa prema 330 miliona domaćinstava ograničile snabdevanje đubrivom, dok se očekuje dodatni pritisak na poljoprivredu zbog najavljenih slabijih padavina. Vlada je do sada održavala stabilnost cena kroz subvencije, ali je premijer Narendra Modi nedavno pozvao građane da smanje putovanja i potrošnju, kao i da poljoprivrednici prepolove upotrebu đubriva.
Filipini su prešli na četvorodnevnu radnu nedelju i uveli ciljane subvencije za siromašnije slojeve, ali je prema oceni Fitch Ratings-a većina stanovništva i dalje izložena višim cenama energije, što je usporilo privrednu aktivnost u Manili. Tajland je ukinuo zamrzavanje cene dizela i smanjio druge budžetske rashode kako bi održao fiskalnu stabilnost, dok je Vijetnam produžio suspenziju poreza na gorivo i suočava se sa nestašicama avio-goriva, što direktno utiče na turizam koji čini 8% BDP-a zemlje.
U Pakistanu i Bangladešu, nedostatak deviznih rezervi primorao je vlade da kupuju naftu i gas po višim tržišnim cenama, što dodatno opterećuje budžet i povećava rizik od inflacije. Analitičari upozoravaju da, kada subvencije budu iscrpljene, zemlje mogu ući u “fiskalnu tempiranu bombu”.
Stručnjaci ističu da ni eventualni kraj rata neće doneti brzo olakšanje, jer će biti potrebno više nedelja ili meseci za obnovu infrastrukture i normalizaciju snabdevanja energentima. Azijsko tržište je trenutno najizloženije, a posledice se osećaju i u Africi, Latinskoj Americi i na Karibima. Ova energetska kriza dodatno ugrožava novu srednju klasu u Aziji, a zemlje regiona sve više razmatraju dugoročne strategije diverzifikacije izvora energije, uključujući obnovljive izvore i nuklearnu energiju.
