Većina američkih glasača okrivljuje bivšeg predsednika Donalda Trampa za rast cena goriva, dok su 77 odsto ispitanika naveli poskupljenje kao veliki ekonomski problem
Cene goriva u Sjedinjenim Američkim Državama nastavile su da rastu, a prema rezultatima najnovije ankete, 77 odsto registrovanih birača smatra da bivši predsednik Donald Tramp snosi bar delimičnu odgovornost za poskupljenje benzina. Ovaj podatak dolazi u trenutku kada su cene Brent nafte dostigle 104 dolara za barel, nakon što je došlo do eskalacije sukoba u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza, što dodatno pogoršava globalnu energetsku neizvesnost.
Prema podacima ankete, 77 odsto ispitanika ocenjuje trenutne cene goriva kao veoma veliki razlog za zabrinutost. Od ukupnog broja, čak 95 odsto glasača koji se izjašnjavaju kao demokrate vidi Trampa kao odgovornog za rast troškova, dok isto smatra 55 odsto republikanaca i 82 odsto nezavisnih birača. Istraživanje ukazuje na to da su troškovi goriva jedan od ključnih faktora koji oblikuju percepciju inflacije u SAD, s obzirom na njihov uticaj na svakodnevne izdatke domaćinstava.
Stručnjaci napominju da su globalni faktori, poput poremećaja u snabdevanju naftom i neizvesnosti na tržištu, dodatno uticali na rast cena. Zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji se prevozi značajan deo svetske nafte, dovelo je do skoka međunarodnog referentnog indeksa – Brent nafte – na 104 dolara po barelu. Ovakve promene neposredno se odražavaju na potrošače, jer rast cena goriva povećava ukupne životne troškove i doprinosi inflatornim pritiscima.
Politički kontekst dodatno komplikuje situaciju, jer je pristupačnost goriva postala centralna tema u predizbornim debatama. Prema ocenama političkih stratega, Trampov program, koji naglašava snižavanje cena i borbu za „priuštivost” života, suočava se sa izazovima zbog aktuelnog rasta troškova. “Trump je učinio pristupačnost i snižavanje cena ključem pokreta ‘Make America Great Again’, ali sa rastom cena u zemlji, to je teško opravdati u javnosti”, navodi republikanski strateg Erin Maguire.
Ekonomisti ističu da cene goriva u SAD zavise od više faktora – globalnih kretanja cene sirove nafte, kapaciteta rafinerija i domaće potražnje. Benzin je posebno značajan u američkim indeksima potrošačkih cena, jer direktno utiče na inflaciju, životni standard i kupovnu moć građana.
Trenutna geopolitička situacija, posebno zastoj u pregovorima između SAD i Irana, bez jasnih naznaka rešenja, doprinosi neizvesnosti na energetskom tržištu. Analitičari upozoravaju da bi eventualno rešenje konflikta i otvaranje Ormuskog moreuza moglo stabilizovati tržište, ali da se takav scenario za sada ne nazire.
U zaključku, istraživanje pokazuje da su rast cena goriva i inflacija među glavnim brigama američkih glasača, sa značajnim političkim implikacijama tokom izborne godine, dok tržišni pokazatelji ukazuju na nastavak volatilnosti sve dok traju globalne tenzije.
