Rumunija i Portugal ustupili vojne baze američkim snagama, jačanje transatlantske saradnje u kriznim uslovima
Evropske države Rumunija i Portugal u 2026. godini dale su logističku podršku Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa operacijama na Bliskom istoku, odobravajući korišćenje svojih vojnih baza za privremeno razmeštanje američkih aviona i opreme. Prema zvaničnim informacijama, Rumunija je omogućila korišćenje vazduhoplovne baze Mihail Kogălniceanu, dok je Portugal dozvolio upotrebu baze Lajes na Azorima za američke bespilotne letelice MQ-9 Reaper i druge letelice.
Rumunski parlament je posle odobrenja Saveta za nacionalnu odbranu zvanično izglasao ovu odluku, a vlasti su istakle da se radi o defanzivnim i logističkim aktivnostima koje ne uključuju direktno učešće rumunskih trupa u borbenim operacijama. U Portugalu je Vlada istakla značaj saradnje sa SAD u okviru postojećih bezbednosnih aranžmana, a američki državni sekretar Marco Rubio javno je zahvalio Portugalu na partnerstvu i omogućavanju operacija iz baze Lajes.
Iako su vodeći evropski političari iz Berlina, Pariza i Brisela izrazili rezerve prema direktnom uključivanju u sukob SAD i Irana, smatrajući ga primarno američkim pitanjem, analitičari upozoravaju da ovakva pasivnost može dugoročno ugroziti evropsku bezbednost i oslabiti transatlantske saveze koji su decenijama činili osnovu stabilnosti kontinenta.
Evropska javnost je prema izveštajima izrazila zabrinutost zbog mogućnosti širenja sukoba na Bliskom istoku, kao i posledica po energetsku sigurnost i ekonomske interese EU. U tom kontekstu, ograničena logistička podrška pojedinih članica Unije ocenjena je kao pragmatičan kompromis kojim se izbegava direktno vojno učešće, ali se istovremeno održava kredibilitet i funkcionalnost NATO struktura.
Zvaničnici Rumunije i Portugala naglašavaju da je podrška SAD isključivo ograničena na logistiku i bezbednosnu saradnju, bez planova za šire operativno angažovanje evropskih trupa u regionu. Analitičari smatraju da će dalji razvoj situacije zavisiti od intenziteta sukoba u Iranu i spremnosti evropskih država da balansiraju između javnog mnjenja i strateške potrebe za očuvanjem partnerstva sa SAD.
