Američke službe beleže povećanje vojne opreme na Kubi, Havana negira optužbe i upozorava na posledice po regionalnu stabilnost
Kuba je od 2023. godine nabavila više od 300 vojnih dronova iz Rusije i Irana, pokazuju izveštaji američkih obaveštajnih službi. Ova informacija dolazi u trenutku kada su odnosi između Havane i Vašingtona dodatno zategnuti, a zvaničnici SAD izražavaju zabrinutost zbog rastuće vojne saradnje Kube sa Rusijom i Iranom. Pojedini izvori navode da su kubanski zvaničnici razgovarali o mogućim udarima na ciljeve kao što su američka vojna baza Guantanamo, vojni brodovi SAD i potencijalno Key West na Floridi, ali nema dokaza o planiranim neposrednim napadima.
Predsednik Kube, Miguel Díaz-Canel, upozorio je da pretnje vojne intervencije SAD protiv Kube predstavljaju, kako je naveo, “međunarodni zločin” i da bi njihova realizacija izazvala “krvoproliće nesagledivih posledica”. “Kuba ne predstavlja nikakvu pretnju, niti ima agresivne planove prema bilo kojoj zemlji, pa ni prema SAD”, istakao je Díaz-Canel. Slično mišljenje izneo je i ministar spoljnih poslova Kube, Bruno Rodríguez Parrilla, koji je odbacio navode o nabavci dronova i optužio Vašington da konstruiše “lažan slučaj” radi opravdanja novih sankcija ili vojne akcije.
Američki zvaničnici ističu da, iako nema znakova da je napad neizbežan, situacija zabrinjava zbog sve jačih veza Kube sa državama koje su pod američkim sankcijama. Izveštaji ukazuju da je transfer više od 300 vojnih dronova značajan jer može promeniti vojni balans u regionu Kariba i pojačati tenzije u blizini američke teritorije.
Kuba se trenutno suočava sa najtežom ekonomskom krizom u poslednjih nekoliko decenija, koju karakterišu ozbiljne nestašice goriva i produžena recesija. U takvom ambijentu, dodatna vojna oprema i saradnja sa Rusijom i Iranom izazivaju zabrinutost kod ekonomskih i političkih analitičara zbog mogućeg uvođenja novih američkih sankcija koje bi dodatno pogoršale privrednu situaciju na ostrvu.
Uprkos optužbama, kubansko rukovodstvo naglašava da su sve aktivnosti usmerene na “legitimnu samoodbranu” u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, dok Vašington i dalje pomno prati razvoj situacije i razmatra moguće političke i ekonomske odgovore. Poslednje tenzije dodatno komplikuju već otežane trgovinske i finansijske tokove između Kube i njenih partnera, a potencijalna eskalacija mogla bi imati dugoročne posledice po regionalnu stabilnost i međunarodne investicije u karipskom regionu.
