Struktura duga sa više kreditora i različitim tipovima obaveza otežava restrukturiranje i povećava kamatne troškove za tržišta u razvoju
Konsultantska kuća Lazard saopštila je da rastuća složenost javnog duga zemalja u razvoju može dovesti do povećanja troškova zaduživanja i usporavanja procesa restrukturiranja, što dodatno otežava ekonomski oporavak ovih država. Prema analizi Lazarda, mnoge zemlje sa nižim i srednjim prihodima suočavaju se sa dugom koji potiče od više izvora – bilateralnih, multilateralnih i privatnih kreditora – što značajno komplikuje pregovore o restrukturiranju.
U izveštaju se navodi da zemlje u razvoju sve češće moraju da pregovaraju sa velikim brojem poverilaca sa različitim interesima, uključujući i nove aktere poput privatnih investitora i kredita iz Kine, što dodatno utiče na dužinu i neizvesnost procesa restrukturiranja. Ova fragmentacija duga, upozoravaju iz Lazarda, može dovesti do povećanja rizika i viših kamata koje države plaćaju na nova zaduživanja.
Prema podacima, raznovrsnost strukture duga znači da zemlje više ne mogu da se oslone na standardizovane modele restrukturiranja koji su se primenjivali u prethodnim decenijama. Umesto toga, svaka restrukturacija zahteva individualni pristup, što produžava vreme pregovora i povećava troškove servisa duga. Lazard ističe da je u pojedinim slučajevima potreban angažman stotina kreditora, što može dodatno zakomplikovati postizanje dogovora.
„Složenost današnje strukture duga zemalja u razvoju stvara nove izazove za efikasno restrukturiranje i može dovesti do povećanja ukupnih troškova zaduživanja“, navodi se u analizi Lazarda. Kompanija ocenjuje da bi ovakva situacija mogla negativno uticati na investicione i razvojne kapacitete pogođenih država, kao i na njihovu sposobnost da ispune obaveze prema poveriocima.
Analitičari upozoravaju da bi produženo restrukturiranje moglo imati negativan efekat na stabilnost finansijskih tržišta i ekonomski rast u zemljama u razvoju. Lazard preporučuje jačanje međunarodne saradnje i transparentnosti kako bi se ubrzali pregovori i smanjili rizici od zastoja u servisiranju duga. Takođe, navodi se da je važno unaprediti koordinaciju među poveriocima kako bi procesi bili brži i efikasniji.
Ovakvi trendovi ukazuju na potrebu za novim mehanizmima rešavanja dužničkih kriza u uslovima kada se struktura duga značajno razlikuje od prethodnih decenija. Prema oceni Lazarda, samo uz reformisane procedure i veće učešće svih relevantnih aktera moguće je sprečiti eskalaciju troškova i dugotrajne blokade u restrukturiranju duga zemalja u razvoju.
