Iako je ukupna nezaposlenost 4,2 odsto, novi diplomci suočeni sa nižom stopom zapošljavanja i većom podzaposlenošću
Prema najnovijim analizama, tržište rada u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje znakove usporavanja zapošljavanja među mladima sa visokom stručnom spremom, uprkos tome što ukupna stopa nezaposlenosti ostaje na niskih 4,2 odsto. Izveštaj ukazuje da su diplomci američkih univerziteta u periodu krajem 2025. godine beležili stopu nezaposlenosti od 5,6 odsto, što je iznad nacionalnog proseka, a gotovo polovina je bila angažovana na poslovima koji ne zahtevaju fakultetsku diplomu.
Američki Biro za statistiku rada izvestio je da je stopa zapošljavanja u martu iznosila 3,5 odsto, nivo koji je prema analizi više u skladu sa periodom sporog oporavka nakon Velike recesije, nego sa dinamičnim ekonomskim rastom. Iako bruto domaći proizvod (BDP) nastavlja da raste, kompanije ne povećavaju broj zaposlenih očekivanom dinamikom, većina firmi izbegava zapošljavanje novih i neiskusnih radnika.
Ekonomisti su trenutnu situaciju okarakterisali kao „low-hire and some-fire“ ekonomiju, što znači da su otpuštanja i dalje niska, ali je broj novih ugovora o radu značajno smanjen. Prema podacima Federalne rezere banke Njujorka, kao diplomci se definišu osobe uzrasta od 22 do 27 godina sa najmanje završenim osnovnim studijama. U izveštaju se navodi da je skoro polovina njih podzaposlena, odnosno da rade poslove za koje nije potrebna visoka stručna sprema.
Uzroci ovakvih trendova su višestruki – kompanije iz različitih sektora, posebno tehnološkog i medijskog, nisu proširivale timove niti su nadomeštavale odlaske zaposlenih u dosadašnjem obimu. Za razliku od perioda ranijeg ekonomskog oporavka, trenutna ekonomska klima ne podstiče masovno zapošljavanje mladih bez radnog iskustva. Takođe, otpuštanja ostaju ispod istorijskog proseka, ali se ne otvaraju nova radna mesta u dovoljnoj meri da apsorbuju rastući broj mladih sa diplomom.
Ovakva situacija značajno utiče na karijerne perspektive novih diplomaca, čije veštine i znanja ne dolaze do izražaja na tržištu rada. Analitičari ukazuju da, i pored povoljnog makroekonomskog okruženja i rasta BDP-a, proboj na tržište rada za mlade visokoobrazovane Amerikance ostaje izazovan zbog smanjenog broja otvorenih pozicija i opreznog pristupa poslodavaca prilikom zapošljavanja novih kadrova.
