Nafta porasla 0,91%, dok američki fjučersi rastu; tržišta prate razvoj geopolitičke situacije na Bliskom istoku
Indeksi azijsko-pacifičkih berzi otvorili su u sredu niže, pod pritiskom produžene neizvesnosti oko sukoba na Bliskom istoku, nakon što je američki predsednik Donald Tramp produžio primirje sa Iranom. I pored pokušaja Vašingtona za nastavak pregovora, Iran je odbio da prisustvuje poslednjem krugu razgovora, što je dodatno pojačalo zabrinutost investitora da bi tenzije mogle potrajati.
Nafta je zabeležila rast – cena WTI fjučersa porasla je za 0,91% na $82,00 po barelu, reflektujući pojačanu potražnju i geopolitički rizik. Istovremeno, američki fjučersi su zabeležili blagi rast, što ukazuje na pomešana očekivanja investitora u pogledu globalnih tržišta.
Tehnički, azijski indeksi suočavaju se sa nivoima podrške, dok je sentiment na tržištu pod snažnim uticajem političkih vesti. Nikkei 225, Kospi i Hang Seng indeks beleže padove na otvaranju, prateći globalni trend opreznosti. Trgovinski volumen ostaje umeren dok investitori procenjuju moguće posledice prolongirane neizvesnosti.
Fundamentalni razlog za pad tržišta leži u produženju primirja između SAD i Irana, koje je, umesto smirivanja situacije, produžilo nesigurnost i odložilo mogućnost stabilizacije naftnog tržišta. Izostanak Irana sa pregovora dodatno je oslabio poverenje u skori kompromis, pa tržišni učesnici ostaju oprezni u pogledu rizičnih aktiva.
Prema tržišnim podacima, ulagači se okreću defanzivnim sektorima i traže sigurnost u američkim dolarima, dok azijske berze trpe posledice političke neizvesnosti. Poređenja radi, američki indeksi pokazuju nešto veći optimizam zahvaljujući rastu fjučersa, dok lokalne berze u regionu, uključujući Belex15, beleže blage oscilacije.
Za investitore u Srbiji, slična volatilnost može se očekivati i na domaćem tržištu, s obzirom na globalni karakter geopolitičkih previranja. Rast cene nafte mogao bi uticati na energetski sektor i u regionu, dok produžena neizvesnost ostaje ključni faktor za kretanje kapitala.
