Industrija negativno uticala na privredni rast, nezaposlenost porasla na 8,9 odsto, nastavak evrointegracija presudan za izvoz
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije uvećan je za 1,9 odsto u prva dva meseca 2026. godine, pokazali su najnoviji makroekonomski podaci. Ključni izvori rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, dok je industrijski sektor zabeležio negativan doprinos privredi. Prema analizama Privredne komore Srbije, inflacija i usporavanje evropske privrede ostaju glavni izazovi za domaću ekonomiju.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ocenio je da Srbija još nije osetila krizu u punom obimu, uprkos izraženim globalnim ekonomskim potresima. Naglašava da rast inflacije i pritisci na cene energenata mogu dodatno uticati na životni standard građana i privredni rast. Na globalnom nivou, inflatorni talas je posledica rata na Bliskom istoku, a iako je proglašeno primirje, ekonomske posledice su i dalje prisutne.
Stanić ističe da je centralnim bankama, uključujući Federalne rezerve i Evropsku centralnu banku, otežano snižavanje kamatnih stopa, pa su pod pritiskom da ih povećavaju zbog rasta cena. To direktno utiče na domaću potrošnju, koja je glavni pokretač rasta u Srbiji. Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede, ali fiskalna disciplina i kontrola cena energenata ostaju ključni za očuvanje makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja.
U poređenju sa krizom iz 2008. godine, pojedini segmenti domaće privrede pokazuju slične znake ranjivosti. Stanić navodi da pad cene zlata nije rezultat gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama. Smanjenje konkurentnosti evropske privrede dodatno može dovesti do uvođenja zaštitnih mera u EU, što bi pogodilo srpske izvoznike.
U energetskom sektoru Srbija trenutno ima određene prednosti, poput pristupa sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljnog tromesečnog sporazuma o snabdevanju gasom sa Rusijom. Ipak, nezaposlenost je blago porasla na oko 8,9 odsto. Očekuje se da privredni rast tokom godine ostane u rasponu od 2,5 do 3,5 odsto, ukoliko se ne pogoršaju spoljni šokovi.
Stanić naglašava da će pritisci na srpsku privredu biti najizraženiji kroz odnose sa Evropskom unijom, budući da se oko dve trećine izvoza plasira na to tržište. Sve češće zaštitne mere, kvote i necarinske barijere, kao i ograničenja u transportu, predstavljaju izazov za domaće izvoznike. Zbog toga je, prema Staniću, nastavak procesa ekonomskih evrointegracija i bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu ključan za stabilan razvoj srpske privrede.
