SAD drže 8.133 tone zlata, što je 84,2 odsto rezervi, dok je Kina povećala udeo na 10 odsto
Centralne banke širom sveta smanjile su kupovinu zlata u januaru 2026. na pet tona, što je značajno ispod prošlogodišnjeg mesečnog proseka od 27 tona, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ipak, broj centralnih banaka koje su aktivno kupovale ovaj plemeniti metal nastavlja da raste, ističe se u analizi Marise Salim iz Svetskog saveta za zlato.
Među državama koje su pojačale aktivnosti ističu se Malezija, koja je prvi put od 2018. kupila tri tone zlata, i Južna Koreja, koja je obnovila kupovinu nakon pauze od 2013. godine. Najveće kupovine zabeležene su kod centralnih banaka iz centralne i istočne Azije, dok su banke iz istočne Evrope sledeće po obimu.
Rusija je bila najveći prodavac zlata u januaru, prodavši devet tona, navodi Svetski savet za zlato. Srbija je izdvojena kao jedan od većih kupaca – Narodna banka Srbije kupila je 900 kilograma zlata (oko jednu tonu), a Kina je nastavila trend i nabavila još 1,2 tone, što je njen 15. uzastopni mesec kupovine. Time je Kina povećala udeo zlata na 10 odsto ukupnih deviznih rezervi. Srbija je, prema podacima, kupovala zlato 27 meseci uzastopno do decembra 2025, kada je prodala oko 300 kilograma, dok je prethodno od februara 2019. do avgusta 2022. imala još duži niz od 43 meseca kupovine, najčešće po 100 do 200 kilograma mesečno.
Uzbekistan je u januaru 2026. kupio 8,7 tona zlata, dok je Češka povećala rezerve za 1,7 tona. Na strani prodaje, posle Rusije, ističe se Bugarska, koja je smanjila rezerve za 1,9 tona prebacivanjem dela zlata Evropskoj centralnoj banci u sklopu priprema za prelazak na evro.
Sjedinjene Američke Države i dalje su najveći posednik zlata među centralnim bankama, sa 8.133 tone zlata, što čini 84,2 odsto ukupnih rezervi. Na drugom mestu nalazi se Nemačka sa 3.350 tona zlata.
Source: https://biznis.rs/novac/raste-broj-centralnih-banaka-koje-kupuju-zlato/
