Šestomesečni Euribor porastao više od 0,1 procentnog poena usled poremećaja na tržištu nafte i poljoprivrednih proizvoda, posledice za kredite i privredu
Šestomesečni Euribor, ključni referentni indeks za određivanje kamata na kredite u evrima, zabeležio je najizraženiji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina, sa skokom od 7,3 odsto. Prema rečima ekonomiste Milana Beslaća, ovakav rast nije iznenađujući u kontekstu aktuelnih poremećaja na globalnom tržištu nafte, derivata i poljoprivrednih proizvoda, što direktno utiče na kretanje kamatnih stopa na evropskom tržištu.
Prema Beslaću, skok Euribora od više od 0,1 procentnog poena u jednom danu ima direktan uticaj na finansijska tržišta, posebno na zemlje i klijente čiji su krediti vezani za ovaj parametar. Promene Euribora automatski utiču na visinu rata kredita, a povećanje ovog indeksa znači da će korisnici kredita, kako građani, tako i pravna lica, u narednim obračunskim periodima plaćati više kamate.
Beslać je naglasio da rast Euribora neće odmah uticati na korisnike kredita sa varijabilnom kamatnom stopom, već će povećanje rata biti evidentno tek u sledećem periodu reobračuna. S obzirom na to da su stambeni krediti najčešće ugovarani na 20 ili 30 godina, moguće je da se efekat povećanja kamate oseti kroz duži vremenski horizont, a pad rata je moguć tek nakon nekoliko godina stabilizacije tržišta.
Takođe, očekuje se da će rast Euribora za oko mesec do dva dovesti do povećanja troškova zaduživanja ne samo kod stambenih, već i kod kredita za privredu. To će, posredno, uticati na rast cena proizvoda i usluga, jer će kompanije povećane troškove finansiranja prebaciti na potrošače. Beslać je istakao da svaka finansijska turbulencija ima neposredan efekat na krajnje korisnike, bez obzira da li je inicijalni udar na preduzeća ili građane.
Govoreći o uticaju na Srbiju, Beslać je ocenio da je Narodna banka Srbije poslednjih meseci vodila ispravnu monetarnu politiku, zadržavajući referentne kamatne stope i time amortizovala eksterni pritisak rasta euribora. On smatra da će centralna banka nastaviti sa ovakvom politikom, osim u slučaju novih, dodatnih turbulencija na međunarodnim tržištima ili skoka kamatnih stopa američkih federalnih rezervi.
Za građane koji se odlučuju za stambene kredite, Beslać preporučuje pažljivu procenu kreditne sposobnosti, stabilnosti prihoda i izbora vrste kamatne stope. On napominje da izbor fiksne ili promenljive kamatne stope nosi različite rizike i troškove tokom otplatnog perioda, te da svaki korisnik treba da bude svestan potencijalnih promena uslova na tržištu kapitala.
