Cena gasa beleži najveći dnevni skok od 2003, a Goldman Sachs prognozira rast cena od 100 odsto ako sukob potraje
Fjučersi na isporuke gasa za evropsko tržište zabeležili su rast od 28 odsto, što predstavlja najveći dnevni skok od 2003. godine, prema ekonomskim analizama. Ovaj nagli porast cene gasa dolazi usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i snažno utiče na evropsku privredu, posebno zbog visokog stepena zavisnosti od uvoza energenata. Istovremeno, američki dolar je ojačao, dok valute drugih zemalja beleže pad.
Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđa Đukića, najveći dobitnici u trenutnim okolnostima su zemlje izvoznice energenata, čije valute jačaju. Đukić naglašava da je neizvesnost na tržištima dodatno pojačana izjavama o trajanju sukoba u regionu, što izaziva prekomerne reakcije na finansijskim tržištima. “Ključna stvar koja određuje ekstremno veliku neizvesnost je izjava Trampa o tome koliko će ovaj sukob trajati. Najpre je najavljivao da će to biti nekoliko dana, zatim da bi se to moglo produžiti na više sedmica, a onda da će trajati do postizanja krajnjih ciljeva. Koji su to ciljevi, valjda samo on zna. To je za svet finansija i finansijska tržišta ključna nepoznanica. Uobičajeno je da na takvu vrstu neizvesnosti tržišta prekomerno odreaguju”, izjavio je Đukić.
Kao faktor koji dodatno utiče na tržišna očekivanja, Đukić izdvaja promene cena nafte usled mogućeg zatvaranja Ormuskog prolaza i bombardovanja rafinerije u Saudijskoj Arabiji. Rast cena nafte direktno utiče na inflaciju, a najviše pogađa Evropu zbog zavisnosti od uvoza tečnog gasa iz SAD i arapskih zemalja. Italija, na primer, čak 45 odsto svog gasa uvozi iz Katara, dok su druge evropske zemlje takođe značajno izložene ovoj vrsti uvoza. Ovi faktori doprinose rastu troškovne inflacije i pogoršanju uslova zaduživanja za evropske zemlje.
Prema proceni američke banke Goldman Sachs, ako sukob na Bliskom istoku potraje, cene energenata bi mogle porasti za 100 odsto. U takvim okolnostima, Evropska centralna banka mogla bi biti primorana da promeni svoju politiku kamatnih stopa, jer one više ne bi mogle ostati na dosadašnjem niskom nivou.
Zaključak analize ukazuje na to da je Evropa sve ranjivija zbog visokog stepena zavisnosti od uvoza energenata i da se, u slučaju produženja sukoba, može očekivati dalji rast troškova zaduživanja i inflatornih pritisaka.
Source: https://biznis.rs/vesti/svet/djukic-ranjivost-evrope-velika-sledi-pogorsanje-uslova-zaduzivanja/
