Letnje računanje vremena donosi trgovini, ugostiteljstvu i sektoru rekreacije povećanje prihoda, dok zdravstveni troškovi dostižu 672 miliona dolara godišnje
U noći između 28. i 29. marta ove godine, građani će tradicionalno pomeriti sat unapred za jedan sat, što ponovo pokreće ekonomske rasprave o koristi i šteti od letnjeg računanja vremena. Iako je prvobitni razlog za uvođenje ove prakse bila ušteda energenata tokom Prvog svetskog rata, današnje analize ukazuju da su uštede na rasveti zanemarljive, a povećana potrošnja klima uređaja često poništava potencijalne koristi.
Najveći ekonomski dobitnici letnjeg računanja vremena su sektori trgovine, ugostiteljstva i rekreacije. Prema dostupnim podacima, prodavci i maloprodajni lanci beleže rast prometa jer dodatni sat dnevnog svetla podstiče potrošače da duže obavljaju kupovinu i češće posećuju restorane i kafiće nakon radnog vremena. Ugostiteljski sektor, posebno objekti sa baštama, ostvaruje veći promet tokom dužeg dnevnog perioda, dok turistička industrija koristi priliku za produžene aktivnosti na otvorenom, što direktno utiče na rast lokalne privrede.
Industrija slobodnog vremena i sporta, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, beleži značajan finansijski efekat. Najizraženiji primer je golf industrija, koja zahvaljujući dodatnom satu svetla ostvaruje dodatne godišnje prihode između 200 i 300 miliona dolara, jer igračima omogućava još jednu rundu igre posle posla. Povećana prodaja sportske opreme, roštilja, baštenskog nameštaja i opreme za kampovanje takođe doprinosi rastu prihoda u ovom segmentu.
Međutim, povećana potrošnja energije zabeležena je i kroz češće korišćenje automobila za večernje aktivnosti, što donekle umanjuje energetsku efikasnost ovog sistema. S druge strane, pozitivni efekti u oblasti javne bezbednosti uključuju smanjenje broja saobraćajnih nesreća u popodnevnim satima i manju stopu uličnog kriminala tokom dužeg perioda dnevnog svetla.
Komercijalni interesi u Sjedinjenim Američkim Državama dali su snažan doprinos produženju letnjeg računanja vremena tokom osamdesetih godina prošlog veka. Koalicija kompanija iz oblasti ugostiteljstva, brze hrane i proizvodnje roštilja uspešno je lobirala za kasnije vraćanje sata na standardno vreme. Posebno se ističe primer industrije slatkiša, koja je produženje letnjeg računanja vremena do prve nedelje novembra iskoristila za povećanje prodaje tokom Noći veštica.
Finansijska korist za pojedine sektore dolazi uz cenu koju plaća društvo kroz zdravstvene posledice. Ekonomska analiza iz 2024. godine procenjuje da ukupni godišnji trošak letnjeg računanja vremena u SAD iznosi oko 672 miliona dolara, pre svega zbog zdravstvenih komplikacija, povećanog rizika od srčanih i moždanih udara, kao i pada produktivnosti nakon pomeranja sata. Ove posledice najizraženije su odmah po prelasku na letnje računanje vremena, kada se beleži povećan broj nesreća i zdravstvenih incidenata.
Rasprava o ukidanju letnjeg računanja vremena postaje sve intenzivnija, a konačna odluka zavisiće od balansa između finansijskih benefita za određene sektore i ukupnih društvenih i zdravstvenih troškova.
Source: https://bif.rs/2026/03/ko-najvise-profitira-od-pomeranja-kazaljki-na-satu/
