Cene nafte rastu zbog mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza, dok su S&P 500 fjučersi pali, a dolar ojačao na talasu neizvesnosti
Cene nafte nastavile su rast i dostigle nivo iznad 111 dolara po barelu, dok su berzanski indeksi zabeležili pad usled pojačane zabrinutosti na tržištima pred ključni američki rok za Iran. Prema poslednjim podacima, Brent nafta je premašila 111 dolara, nastavivši uzlazni trend tokom poslednjih nekoliko nedelja, što je posledica napetosti oko mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza. Istovremeno, fjučersi na S&P 500 indeks opali su oko 0,5 odsto, dok su azijska tržišta zabeležila nestabilnost, reflektujući oprez investitora.
Dolar je zadržao jačinu, potvrđujući status sigurnog utočišta tokom pojačanih geopolitičkih tenzija. Investitori su zadržali oprez zbog približavanja roka koji je postavio predsednik SAD za Iran, zahtevajući ponovno otvaranje strateški važnog Ormuskog moreuza. Potencijalna eskalacija konflikta može dodatno ugroziti snabdevanje energentima, što je već u poslednjih šest nedelja dovelo do ograničenja ponude i rasta cena nafte.
Tržišna aktivnost ostala je ograničena nakon prazničnih zatvaranja berzi, što je dodatno pojačalo volatilnost i neizvesnost. Prema oceni analitičara, trgovanje u poslednjim danima karakteriše nedostatak jasnog smera, uz naglašenu opreznost investitora zbog brojnih potencijalnih okidača događaja.
Rast cena nafte direktno utiče na inflaciona očekivanja i komplikuje monetarnu politiku centralnih banaka. Prinosi na američke državne obveznice porasli su na nivo od oko 4,35 odsto, što učvršćuje očekivanja o zadržavanju viših troškova zaduživanja. Ovakva situacija smanjuje privlačnost akcija i dodatno podržava jačanje dolara. Analitičari smatraju da trenutni energetski šok i kontinuirani sukobi u regionu Bliskog istoka ograničavaju mogućnost ublažavanja monetarne politike od strane Federalnih rezervi.
Najnoviji ekonomski podaci iz SAD dodatno su pojačali oprez. Broj zaposlenih u martu porastao je za 178.000, ali su pokazatelji ukazali na suštinsku slabost tržišta rada, jer je rast zaposlenosti bio ograničen na mali broj sektora, a učešće radne snage opalo. Prema oceni analitičara, ukupni podaci prikrivaju slabije osnovne trendove na tržištu rada.
Tržišna kretanja i dalje su dominantno vođena geopolitičkim vestima, dok su fundamenti u drugom planu. Akcije su prethodno kratkotrajno jačale na osnovu nade u primirje, ali su potom izgubile zamah usled pojačane retorike oko mogućih eskalacija, dok je cena nafte nastavila rast zbog straha od poremećaja u snabdevanju.
U fokusu investitora narednih dana biće objava novih podataka o inflaciji u SAD, pre svega CPI i PCE, koji će uticati na dalja očekivanja o kretanju kamatnih stopa. Ključni pokretač ostaje razvoj situacije na Bliskom istoku – eventualni koraci ka deeskalaciji mogli bi stabilizovati tržišta, dok bi dalja eskalacija dodatno podigla cene nafte i nastavila pritisak na berzanske indekse. Oprezni pristup investitora verovatno će ostati prisutan dok se ne razjasne geopolitičke i makroekonomske neizvesnosti.
