Ponavljanje bezbednosnih provera za svakog radnika povećava rizik od curenja podataka i troškove za kompanije, bez poboljšanja sigurnosti
Digitalne platforme u sektoru gig ekonomije suočavaju se sa rastućim operativnim troškovima i rizicima zbog neefikasnog sistema bezbednosnih provera, pokazuju poslednje analize. Svaki radnik koji se priključi novoj platformi prolazi kroz identične procedure provere, dostavljajući lične podatke poput broja socijalnog osiguranja ili vozačke dozvole više puta različitim poslodavcima. Ovakva praksa dovodi do višestrukog skladištenja istih podataka u brojnim bazama, povećavajući izloženost sajber napadima i dodatne troškove usklađivanja sa regulativama, dok se bezbednost korisnika i dalje ne podiže na zadovoljavajući nivo.
Za kompanije čija je osnovna delatnost pružanje usluga putem digitalnih platformi, ovaj proces generiše nepotrebno ponavljanje administracije i značajan rast rashoda. Istovremeno, klijenti očekuju visok nivo poverenja u radnike koji dolaze u njihove domove ili prevoze njihovu decu, što dodatno ističe važnost efikasnog sistema provere.
Analitičari ukazuju na rešenja iz drugih sektora, kao što je TSA PreCheck program u avio-industriji, gde korisnici prolaze unapred detaljnu proveru i dobijaju jedinstveni identifikacioni broj. Ovakav model omogućava brži i sigurniji proces provere identiteta bez ponovljenih administrativnih procedura i izloženosti ličnih podataka.
Jedan od predloga za gig ekonomiju je uvođenje digitalnih verifikovanih akreditacija, koje bi, nakon inicijalne provere, omogućile radnicima trajno korišćenje potvrde identiteta i bezbednosti prilikom prijavljivanja na različite platforme. Ove digitalne akreditacije bi se čuvale na telefonu korisnika i ažurirale po potrebi, čime bi se značajno smanjila potreba za ponovnim deljenjem osetljivih podataka.
Platforme bi time smanjile svoju izloženost potencijalnim bezbednosnim incidentima i troškovima upravljanja podacima, dok bi korisnici imali veću kontrolu nad sopstvenim informacijama. Uvođenje takvog rešenja moglo bi unaprediti poverenje u gig sektor i efikasnost procesa zapošljavanja, uz istovremeno smanjenje operativnih troškova i regulatornih rizika.
