Američki izvoz nafte i LNG-a prema Aziji povećao gužve, prioritetni prolaz dostiže više od 4 miliona dolara po brodu
Panamski kanal beleži značajan rast prometa naftnih tankera i brodova za transport tečnog prirodnog gasa (LNG), koji su dostigli 36 do 38 tranzita dnevno, iznad ranijih prognoza od 34, pokazuju zvanični podaci nadležnih organa za upravljanje kanalom. Ovaj skok rezultat je aktuelnih sukoba na Bliskom istoku i zatvaranja Ormuskog moreuza, što je dovelo do promene globalnih energetskih ruta i povećane upotrebe Panamskog kanala kao ključne alternative za transport energenata iz SAD ka Aziji.
Prema analizama, najveći deo povećanja saobraćaja odnosi se na LNG i LPG brodove koji iz američkih luka na obali Meksičkog zaliva izvoze energente ka azijskim tržištima. Ova promena izazvala je formiranje dugih redova brodova koji čekaju na prolaz, a pojedini brodari su prinuđeni da za prioritetni termin tranzita plate više od 4 miliona dolara (oko 432 miliona dinara), što je rekordna vrednost za ovu vrstu usluge. Za brodove bez unapred rezervisanih slotova, čekanje može trajati duže od tri dana, dok su svi prioritetni termini rezervisani nedeljama unapred.
Gužve u Panamskom kanalu sada su uzrokovane isključivo rastom tražnje, za razliku od perioda 2023–2024. godine kada su suše limitirale kapacitet zbog niskog nivoa vode. Trenutna vodna situacija omogućava puni kapacitet kanala, ali je broj brodova koji žele da prođu značajno povećan.
SAD su u poslednjem periodu znatno povećale izvoz sirove nafte i gasa, pri čemu se procenjuje da kanalom prolazi više od 95% američkog izvoza LPG-a ka Aziji. Ova promena odražava globalni zaokret u snabdevanju energentima, jer kupci traže alternativne izvore zbog poremećaja u isporuci iz regiona Bliskog istoka.
Panamski kanal, izgrađen 1914. godine, dugačak je 80 kilometara i omogućava povezivanje Atlantskog i Tihog okeana, čime brodari skraćuju put za više od 20.000 kilometara. Svake godine kroz kanal prođe oko 14.000 brodova, a današnji saobraćaj i visoki troškovi tranzita ističu njegovu stratešku ulogu u vreme globalnih geopolitičkih tenzija.
Za brodarske kompanije trenutna situacija znači izbor između visokih troškova za prioritetan prolaz ili korišćenja dužih i rizičnijih ruta kao što su Rt Horn ili Suecki kanal. Kanal ostaje ključna arterija svetske trgovine, ali aktuelni poremećaji pokazuju koliko su energetski lanci snabdevanja osetljivi na geopolitičke promene.
