Pravo naslednika regulisano Zakonom o nasleđivanju, prekid ličnih odnosa nije razlog za gubitak nasledstva
Prema važećem Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, prekid kontakta između deteta i roditelja, bez obzira na lične razloge ili promenu mesta prebivališta, ne utiče na pravo deteta da nasleđuje imovinu roditelja. Zakon jasno propisuje situacije u kojima neko lice može biti proglašeno nedostojnim za nasledstvo, a prekid ličnih odnosa nije među njima.
Za nedostojnost naslednika zakon predviđa tačno određene slučajeve, kao što su ubistvo ostavioca, pokušaj ubistva, sprečavanje ostavioca da sačini ili opozove testament, ili teža povreda porodičnih obaveza poput zlostavljanja ili grube nebrige. Sama činjenica da dete živi u drugom gradu ili državi, ili da je kontakt sveden na minimum, ne predstavlja zakonski osnov za gubitak naslednog prava.
U praksi, roditelji koji žele drugačiju raspodelu imovine moraju da sačine testament, jer zakonsko nasleđivanje ne pravi razliku među decom na osnovu bliskosti ili učestalosti kontakta. Testament omogućava roditelju da samostalno odluči o raspodeli imovine, ali čak i tada postoji institut nužnog dela koji štiti prava naslednika, uključujući decu. Nužni deo po zakonu iznosi polovinu naslednog dela koji bi im pripao po zakonu.
S obzirom na to, ekonomska vrednost nasledstva, kao i pravo na nužni deo, ne može biti osporena samo zbog promenjenog ili prekinutog odnosa između deteta i roditelja. Ukoliko postoje posebne okolnosti, kao što su teža povreda porodičnih obaveza ili dokazano nasilje, sud može odlučiti o nedostojnosti naslednika, ali je to pravno jasno ograničeno.
U situacijama gde postoji više naslednika, a jedan od njih živi daleko ili nema čest kontakt sa roditeljima, ekonomski interes i dalje ostaje zaštićen zakonom. Samo u slučaju postojanja testamenta, roditelj može svojevoljno umanjiti deo koji pripada određenom nasledniku, ali ni tada ne može u potpunosti izostaviti dete iz nasledstva ukoliko nije ispunjen zakonski osnov za nedostojnost.
Prema tome, ekonomska sigurnost naslednika u Srbiji ne zavisi od ličnih odnosa sa ostaviocem, već isključivo od stroge primene Zakona o nasleđivanju i mogućnosti testamentarnog raspolaganja, uz poštovanje instituta nužnog dela.
